Страствени сакупљач старина

НОВИ САД – Пре тачно 110 година, 1896. године, сенћански велики поседник, економ, народни посланик и јавни радник, а надасве страствени књигољубац и узорни сакупљач старина Јоца Вујић (1863 – 1934) откупио је у Загребу портрет црногорског кнеза Николе, рад Ферде Кикереца, као прву слику своје будуће галерије, највеће приватне колекције у Срба с краја 19. и почетком 20. века. Управо зато се година 1896. узима за датум оснивања његове уметничке збирке, мада ће протећи још доста времена до сазревања идеје о формирању колекције радова наших познатих сликара 18. и 19. века без којих би данашњи фондови београдског Народног музеја и новосадске Матице српске били незамисливи.

Сликарство је било највећа Вујићева страст, а колекционарски рад је започео у раној младости, читајући књиге о уметности, обилазећи музеје и галерије. Тада се јавила жеља да сопствени дом украси сликарским делима. Много касније, прегледајући његов Каталог Музеја Јоце Вујића, са четири тематска одељка и педантно забележених 1.405 инвентарских јединица, Вељко Петровић је написао да је "Вујићев сабирачки рад био на највишем музеолошком нивоу у модерном смислу тог појма".

Већ почетком 20. века, истраживачи су запазили, и касније потврдили, да је реч о највреднијој уметничкој збирци са радовима старијих српских сликара и графичара, почев од Христофора Жефаровића, Захарија Орфелина, преко Теодора Илића Чешљара и Константина Данила, све до Стеве Тодоровића, Адама Стефановића и Ђорђа Крстића.

Шта је све оставио Јоца Вујић српском народу?

У Каталогу за библиотеку, који је урадио Јоцин рођак Никола Вујић, у стручно обрађеном попису архивске грађе има укупно 3.016 инвентарисаних јединица, а посебно значајан је део који садржи списе и белешке о српским сликарима, заправо архивалије које је Вујић крајем Првог светског рата откупио од Димитрија Руварца заједно са његовом колекцијом раритетних књига.

У вредној колекцији нашло се 375 слика, вајарских радова само осам, а цртежа 59, потом штампаних слика, фотографија и неколико цртежа са 983 предмета о знаменитим историјским личностима и догађајима…

Са путовања, на која је често одлазио, Вујић се у Сенту готово увек враћао са новим делима: са Четврте југословенске уметничке изложбе доноси радове Милана Миловановића, Марка Мурата, Тодора Швракића и Томе Росандића.

У патриотском заносу он ће откупити и портрет престолонаследника Александра, рад Марка Мурата и многе друге слике, а из истих побуда је, посредством београдског књижара Цвијановића сачувао од заборава десетак гвашева и акварела рано преминулог Инкиостријевог сарадника Душана Драгослава Јовановића са мотивима из Србије и Београда, као и серију ведута београдских улица и јавних грађевина, рађених у акварелу, које је почетком века сликао Владимир Дубски, сликар чешког порекла.

Радове старијих српских сликара, пореклом из Војводине, Вујић је почео да колекционира највероватније 1912, по наговору Стевана Тодоровића, чији је атеље посетио у јуну те године откупљујући историјску композицију "Крунисање Стевана Првовенчаног" из 1894. године, претходно излаганој на Међународној изложби у Риму, којој се посетиоци данас диве у београдском Народном музеју...