Нека ДНК покаже ко је отац прасца

Ваљево – Помпезно најављивана примена „гиљотине прописа” по свему судећи, имала је јачину убода комарца. Бирократских формулара не само да није мање, већ је уз оне који су у међувремену прекомпоновани, пред грађанима читава прашума писаних прописа. Приче како се занатска радња или фирма могу отворити за један дан или парнично суђење окончати после првог рочишта нетачне су па и увредљиве.

У унакрсној ватри републичких, али и локалних прописа нашао и Радоје Милиновић, из села Јабучја код Лајковца, који је, да би побољшао квалитет меса, укрстио домаћу са дивљом свињом. Није то његов изум, већ традиција у том крају. Међутим, када су га комшије пријавиле да наводно у обору држи опасне „звери“, стигли су комунални инспектори а потом и судски органи. А његове свиње ће бити прве у Србији којима ће се ДНК анализом доказивати ко су им родитељи.

Комуналци су му у међувремену предложили да свиње преда неком ловачком удружењу, што је он и покушао, али оданде су га одбили позивајући се на прописе, а уз образложење да не желе да кваре расни састав у шумама.

Избезумљени човек у суду је понудио решење: да свиње у року од неколико дана претвори у шницле, кобасице, шваргле и чварке, али и ту није било разумевања. Речено му је да мора да сачека резултате ДНК анализе а после тога ће да се види шта прописи кажу „куда да иду дивље свиње“.

Док се ситуација не разреши, Радоје мора осам свиња тешких од 40 до 200 килограма свакодневно да храни, како не би мањкале, односно поцркале. И да им стави наочаре са зеленим стаклима на корито пуно папирнатих прописа, оне се не би ни осврнуле, јер они нису за јело.

Новинарима се ових дана пожалила и Весна Лазић, оснивач и руководилац хуманитарне организације „Анђели чувари“ из Ваљева. Казала је да више од пет месеци у једном од изнајмљених магацина стоји хуманитарна помоћ намењена најсиромашнијим грађанима из Колубарског округа. Ради се о гардероби, обући и већој количини кућних апарата, од електричних шпорета и фрижидера до усисивача. Објашњава да царина и еколошки инспектори не могу да се договоре о једној дозволи за коју еколози тврде да је непотребна.

Госпођа Лазић каже да ово није први пут да се камиони са хуманитарном помоћи заглављују у шумама разних прописа. Не може, вели, да схвати да се људи у Шведској, Немачкој и Француској преко ноћи организују и прикупе помоћ, која кад уђе у нашу земљу никоме ништа не значи...

Будо Нововић