Шарка је излечива

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – У данима када се широм Србије убираjу последњи плодови шљиве за извоз, ракију, сушаре и индустрију сокова, џемова и мармелада, понајмање је пожегаче, односно маџарке како је још зову. Разлог је познат: неизлечива шљивина шарка десеткује ову нашу традиционалну воћку.
Истовремено, у дописништво "Политике" у Горњем Милановцу стигло је писмо са повећим материјалом од епидемиолога др Живомира Ђорђевића из Велике Плане. Ђорђевић истиче да се дуже од четири деценије бави изучавањем болести воћа, посебно шљивине шарке, оповргавајући нека досадашња изучавања.

"Одговорно тврдим да шарка, болест коштичавог воћа, није заразне природе, то јест да је вирус "prunus 7" само секундарни паразит на већ оболелом стаблу. Такође тврдим да је потпуна отпорност нових засада само привремена и да се нигде у свету не може на више година узгајати отпорна шљива", каже др Ђорђевић.

Он примећује да полако замире истраживање правог узрока болести којa доводи до сушења пожегаче, понајбоље шљиве на свету, и то илуструје фотокопијама бројних писама која је упутио министрима, воћарским и шумарским институтима и заводима, редакцијама и симпозијумима.

Писао је чак и у европско седиште УН у Женеви: "Слободан сам да тврдим да сам открио узроке сушења шума, воћа и винове лозе. Своја сазнања сам практично проверио на стаблима воћа која су била пред сушењем. После моје интервенције стабла су већ десетак година у добром вегетативном и родном стању".

Овог истраживача-аматера највише чуди што су његова писма углавном остајала без одговора. Писмо дописништву "Политике" Ђорђевић завршава предлогом који, чини се, не би требало да остане без одјека:

"Предлажем да се формира комисија експерата (фитофизиолога и фитопатолога) која би на лицу места, на периферији Велике Плане, проверила успешност излечења оболелих стабала шљиве и кајсије од болести шарке. Трошкове превоза, дневница и израде извештаја комисије поднеће – потписник писма."