Правда за возаче

Возачи у јавом превозу и контролори, чистачи улица и ђубретари, чувари паркинга, професори, каткад лекари и медицинске сестре…. сви они имају нешто заједничко – од виталне су важности за живот једног града. Али они су и мета обесних млађих особа које лако потежу ножеве, палице, штангле, пиштоље, маказе… Учестало, такорећи из дана у дан, медији објављују да је „штанглама претучен шофер”, да су „хулигани малтретирали контролора”, али и да је „брутално претучена професорка” или да је „радећи у ноћним сатима чистач задобио теже повреде главе од непознатих особа”. Обесни момци насрћу на људе који само обављају професионално своју дужност како би грађани престонице могли да живе несметано.

Од понедељка ујутру до јуче своје незадовољство над возачима градског превоза истресло је шест особа. А од почетка године до данас хулиганску тешку руку преживело је више од 50 возача и 60 контролора, ту се не рачунају свакодневна вређања, псовке, претње, пљувања, вербални инциденти… Кад не знају шта би учинили са собом и негативном енергијом дозволе себи да чупају седишта у аутобусу, ломе стакла, ретровизоре, рукохвате… шарање је већ нешто као део градског фолклора.

Потпуно небезбедни су возачи који пролазе озбиљну обуку како да реагују у конфликтним ситуацијама и кад су угрожени, они који су после детаљних строгих прегледа способни да изађу у јавни саобраћај и преузму бригу о безбедности стотина путника. По кодексу понашања возачи морају да  ћуте и буду љубазни, стрпљиви… Да, деси се да не могу да оћуте, умеју и они да направе пометњу на саобраћајницама, деси се да прерано затворе врата или их уопште не отворе на станици, улете у раскрсницу, али то повлачи разне казне – од дисциплинских поступака, смањења плате до отказа.

Угрожена је безбедност шофера чији је посао прилично стресан, али и путника уколико се нађу у возилу у које је ушао љутити момак са питбулом. Путовање трамвајем, који зазвони како би опоменуо возача чији је ауто паркиран на шинама, може да буде исувише опасно. Јер власника аута тај потез језиво наљути, он улети у трамвај и направи дармар. Не могу да се спасу ГСП-ови шофери ни кад се понашају у складу са прописима поштујући своје право првенства на раскрсници јер неком то може да се не свиди и ето разлога за батине.

Ови напади били су карактеристични за ноћне сате после излазака и испијања алкохола и других супстанци које помућују свест, после враћање са утакмица, на путу ка приградским насељима... Али сада нема правила. Због повреда задобијених због бахатости суграђана возачи и контролори завршавају у болници и усред дана.

Психолози као један од потенцијалних разлога за такав вандализам налазе у општем паду толеранције у друштву, али и у незадовољству младих начином живота.

Све би, сигурно је, било другачије да је до сада бар једна правоснажна пресуда донета и да је изречена прописна казнa једном једином нападачу, да је приведено и идентификовано више од тек петнаестак особа, да су процесуирани од стране судова. Чека се, најзад, рука правде.