Чудесно четвороречје

Прво су Бог и природа направили од нас то што смо, а онда од сопственог генија којег смо креирали стварамо од себе оно што желимо да будемо... Нека нам небо и Бог буду граница, а Вечност наша мера.

Маркус Гарви (1887–1940), политички мислилац с Јамајке

Будућност света, барем у следећих неколико деценија, сажета је у чудесном четвороречју. Знате ли, можда, у којем?

Није у реду да искушавамо ваше стрпљење у празничном расположењу, то су следеће четири речи: нано (Nano), био (Bio), инфо (Info) и когно (Cogno). Скраћено NBIC, што на први поглед подсећа на БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина). Шта свака од побројаних представља?

Нанотехнологије откривају појединачне одлике нечега у размерама од милионитог делића милиметра (10⁶ милиметaра) или милијардитог метра (10⁹ метaра) – танушни премази (филмови), сићушне честице, напредна микролитографија и тако редом. Назив потиче од грчке речи nano (патуљак).

Биотехнологија обухвата посредне или непосредне захвате научника и инжењера са живим организмима или деловима живих организама, у природном (изворном) или измењеном облику. И она је пореклом из грчког језика (bios – живот).

Информатичке технологије подразумевају и опрему (hardware) и програме (software), укључујући умрежавање и телекомуникације. У најстрожем смислу то су уређени низови знакова (симболи), а у корену је латинска именица (informacio) која означава замисао или идеју.

Когнитивне (сазнајне) науке изучавају интелигенцију и интелигентне склопове (системе), с посебним нагласком на интелигентном израчунавању. Стари латински израз (cognoscere) значи – знати, замислити или препознати.

(Надајмо се да нећемо бити строго прекорени због поједностављеног тумачења).

Другачији човек

Све четири речи се, према предвиђању водећих светских зналаца, сливају (конвергенција) у неку сасвим нову, још неуобличену, која ће убудуће оличавати усавршеног, унапређеног и оснаженог човека – свакако другачијег од данашњег, и споља и изнутра. Изнова склопљеног од атома (и молекула), као што то одвајкада чини мајка природа.

Може ли је човек надмашити?

Научници су намерни да прошире људске границе обједињавајући у најсићушнијим размерама – гене, битове, атоме и неуроне. Скорашњи истраживачки увиди и технолошки искораци учинили су изводљивим преуређење материје баратањем појединачним атомима. У царству „грчких патуљака”, најмањем на нашој планети, физика, хемија, биологија, наука о материјалима и инжењерство сажимају се у једној јединој тачки. Хајде да мало у све то завиримо!

Човеков ум увећаће се знатно увођењем високотехнолошких помагала у сазнавању, опажању и општењу. Подједнако мењајући мождане способности и друштвено-културне околности, и то спрезање преобликоваће и мисао и понашање свакога понаособ. Поменимо нарочите справице које побољшавају чула или алаткице које отварају неслућене хоризонте стваралаштва.

У свему томе неизоставни су будући интелигентни рачунари и роботи.

Вештачка нано-био чула (сензори) и чипови унапредиће увелико проучавање и лечење болести, укључујући предстојеће домете у биоинформатици, геномици и протеомици. Самообнављајућим мајушним умецима (имплантати) замењиваће се људски органи, својеврсним наномашиницама изводити медицински захвати.

Напредак у сазнајним (когнитивним) наукама омогућиће људима да избегавају нездраве животне навике преузимајући улогу лекара у разноразним случајевима.

Малене направе за лично прикупљање података олакшаће препознавање производа и положаја приуштиће свакоме да својевољно одабере којој ће се групи и на којем месту придружити.

Промениће се из темеља безбедност и појединаца и земаља, захваљујући споју достигнућа из нанотехнологије и информатичких технологија. Сензорске мреже истог трена откриће и спречиће сваку хемијску, биолошку, радиолошку и бомбашку претњу. Претеча томе су данашњи паметни роботи и беспилотне летелице.

Свезнајући зналци

И напослетку, преобразиће потпуно научно истраживање и високо образовање испоручујући нову врсту „свезнајућих зналаца” који проничу у дубину неколико различитих подручја. Зар то је није својеврсни повратак у доба старогрчких филозофа?

Четири чаробне речи користиће се, дакле, да кудикамо повећају човекову интелигенцију, сазнавање, виђење, чујење (и слушање) и покретљивост заустављајући се на корак од еугенике. Имају ли људи у слободном друштву право да по властитом нахођењу унапређују своје телесно и душевно задовољство?

Осврните се око себе и уверићете се да су се научници одавно умешали у таква побољшања, и даље под изговором да отклањају недостатно и оздрављују болесно. Филозоф Ник Бостром, са Универзитета Оксфорд, сматра да је природни свет бременит патњом. Ко би се усудио да спречи ублажавање мука на прихватљив начин?

Али то продубљује и умножава моралне недоумице у великој трци без преседана која је увелико отпочела.

---------------------------------------------------------------------- 

Роботска насеља

Водећи научници и стручњаци настоје да, на саветовањима под окриљем Националне научне задужбине САД, исцртају у главним цртама будућност човечанствa (и нашe планетe) до средине 21. столећа.

2015. године

• Ма где у свету свако ће истог трена када то пожели имати приступ неопходним подацима (информације) – свакодневним или научним – скројеним по мери појединца.

•Управљање владом, компанијом или образовањем засниваће се на брзим и сигурним везама којима ће колати информације, што ће увелико повећати радни учинак.

•Одевни рачунари и сензори омогућиће да у сваком часу будемо свесни свог здравља, стања животне средине, количине и врсте загађивача, природних извора и тако редом.

2020. године

•Људи ма којих способности и умешности стицаће ново драгоцено знање и вештине знатно брже и поузданије, свеједно да ли су у школи, на послу или код куће.

•Појединци и дружине општиће и сарађиваће плодоносно, без обзира на уобичајене културне, језичке, даљинске и образовне препреке.

•Национална безбедност биће навелико оснажена лаганим и интелигентним ратним помагалима, аутоматским борбеним возилима, прилагодљивим паметним материјалима, непробојним мрежама података, надмоћним уређајима за спречавање биолошких, хемијских, радиолошких и нуклеарних напада и тако даље.

•Инжењери, уметници, архитекте и дизајнери искусиће задивљујуће проширење стваралачких способности, и посредством нових справа и бољим разумевањем извира човекових надахнућа.

•И обични грађани и доносиоци политичких одлука биће свеснији сазнајних, друштвених и биолошких сила које управљају свачијим животом, омогућујући боље одлучивање, управљање и стварање.

•Фабрике сутрашњице биће устројене на обједињавању усавршене технологије и увећаних људско-машинских способности у интелигентној радној средини.

•Пољопривреда и прехрамбена индустрија повећаће увелико приносе и смањиће кварење намирница убацивањем малецних сензора који непрекидно надгледају у каквом су стању.

2025. године

•Роботи исофтверски агенти биће кориснији, јер ће радити на начелима усаглашеним с човековим потребама, циљевима, личношћу и свесношћу.

•Човеково тело биће дуготрајније, здравије, живахније, отпорније (на све врсте напрезања, биолошких искушења и старења) и подесније за свакојаке преправке.

•Спој технолошких направа и лечења надоместиће бројне телесне и умне недостатке и искорениће сасвим поједине сметње које су отежавале живот милионима људи.

2030. године

•Веома брзи интерфејс (међусклоп) широког опсега, који повезују човеков мозак и машину, промениће суштински рад у фабрикама и управљање аутомобилима, осигураће војну надмоћ и омогућиће нове начине надметања, видове уметности и узајамно деловање људи.

•Машине и структуре свих облика, од кућа до летелица, правиће се од материјала са жељеним својствима, укључујући способност прилагођавања променљивим околностима, повећања енергетског учинка и условима околине.

•Вештина усмеравања наследних (генетских) одлика људи, животиња и биљака умногоме ће побољшати свеопште благостање; општеприхваћена сагласност у вези с моралним, законским и обичајним изазовима мораће да се постигне.

•Све врсте превоза биће безбедне, брзе и јефтине, захваљујући свеприсутним подацима у стварном времену (истовремено), изузетном учинку самог облика и коришћењу вештачких материјала од најсићушнијих састојака (у нано размерама).

• Уобичајено образовање преобразиће се у обједињење разноликих наставних програма, заснованих на разумљивом умном устројству које објашњава свеукупни предметни (физички) свет – од појединачног атома до свеколиког космоса.

2050. година

• Оствариће се мноштво обећања у истраживање космоса, захваљујући новим снажним ракетама-носачима, ванземаљским роботским насељима и уносном искоришћавању Месеца, Марса и блиских астероида.

------------------------------------------------------------------ 

Век за 14 година

Сходно садашњем кораку, напредак који се десио у 20. столећу биће постигнут за само 14 година у 21. веку, а исто поновљено у следећих седам. Столеће у које смо закорачили надмашиће прохујалих 20.000 година, настави ли се садашњим убрзаним растом, што је 1.000 пута више него у минулом веку!

Размотримо рачунарство: повезивање и смањивање су најбитнији. Отприлике 2020. стићи ће се до нанотехнолошких размера. Људски род у својим мозговима (биолошки) има на располагању рачунарску снагу од, отприлике, 10²⁶ израчунавања у секунди, што је мање-више подложно и умањењу и увећању. (Ако би се обухватиле животиње, не би се битно променило, иако се не зна колико). Небиолошко израчунавање се убрзано (експоненцијално) удвостручује, биолошко остаје такорећи непромењено.

С тачке гледишта опреме (хардвер) прво ће надмашити друго 2020. или коју годину доцније. У програмском (софтвер) смислу није тако, бројни стручњаци указују да је напредак спорији.

-------------------------------------------------------------------- 

Принц Хари у космосу

Сер Артур Кларк (преминуо 2008), прослављени писац научне фантастике и предсказивач геостационарних комуникационих сателита, обелоданио је 2001. године своје виђење будућих збивања до краја 21. столећа (изоставили смо прву деценију и прву годину друге деценије):

2011. Свемирски летови доступни обичним људима.

2013. Принц Хари лети у космос.

2015. Постигнута потпуна контрола материје на атомском нивоу.

2016. Укинуте све постојеће валуте. Свеопшти начин плаћања заснован на мегават-сату.

2017. Артур Кларк на свој стоти рођендан лети у космос.

2019. Земљу погађа метеорит.

2020. Вештачка интелигенција достиже људску. На Земљи обитавају две разумне врсте – биолошка и небиолошка.

2021. Први човек слеће на Марс. Очекује га неугодно изненађење.

2023. Клониран диносаур из остатака ДНК. Зоо-врт диносаура отворен на Флориди.

2025. Проучаваоци мозга одгонетају сва људска осећања. Остварује се потпуно урањање у виртуелну стварност: корисник стави на главу метални шлем и улази у „нове универзуме”.

2040. Универзални умноживач (репликатор) утемељен на нанотехнологији обликује ма који предмет – од укусних јела до дијаманата. Једина ствар која вреди јесте информација.

2040. Појам људски рад је избачен.

2061. Обнављају се ловачко-сакупљачкадруштва.

2061. Људи посећују Халејеву комету која се вратила.

2090. Поново се уводи сагоревање фосилног горива на велико да надомести мањак угљен-диоксида.

2095. Истински свемирски погон је осмишљен. Први људи су послати на оближње звезде које су већ посетили роботи.

2100. Почиње историја.

------------------------------------------------------------------- 

Схватање живота

Долазећи напредак довешће у питање наша основна схватања ритмова и значења живота. Данас природна околина за већину људи, нарочито у економски развијеном свету, нема никакве сличности с погаженом земљом наших примитивних предака, а ништа не показује да ћемо бити ишта колебљивији у погледу унапређења сопствене биологије него што смо били у погледу унапређења своје животне средине.