Ново време, нови шпијуни

Интернетом се попут заразе шири – шпијунирање. Овим послом, који је некад био резервисан за најспособније, најхрабрије и најобученије агенте, сада може да се бави свако, и то из своје дневне собе. Довољно је да има компјутер са Интернет везом, мало програмерског знања и бујну машту да открије где су у светској „мрежи“ могле да се крију употребљиве информације које би могле да се лако отму и добро уновче.

Шпијунирање на Интернету је демократска, свима доступна категорија. Због тога се овим „послом“ баве сви: државе, велике и мале компаније, криминалци, хакери, радознали клинци... По правилу „шпијуни“ се шаљу електронском поштом. Када прималац отвори пошту уљез се неприметно инсталира у нападнутом систему одакле успоставља везу с компјутером у земљи одакле је послат. После тога почиње да вредно ради и шаље све информације које открије. Постоји, наравно, и она лошија варијанта када компјутерски вирус једноставно уништи све што му се нађе на путу.

„Од 2005. уочава се пораст броја електронских напада на власти, банке и привредне субјекте“, стоји у закључку немачке Службе за заштиту уставног поретка.

Ово „вршљање“ по Интернету веома је забринуло Немце. Посебно чињеница да су учестали напади на сајтове државних министарстава и других органа власти. У првих девет месеци 2010. евидентирано је 1.600 таквих напада, што је велики скок у односу на 900 случајева забележених 2009. Стручњаци упозоравају да ће овај непријатни тренд свакако бити настављен, највероватније и појачан.

Прогноза није постављена напамет. Немачки безбедњаци тврде да се не где на планети сваке две секунде догоди компјутерски „упад“. Дневно се најмање 40 хиљада Интернет страница „инфицира“ неким штетним или шпијунским вирусом.

Због тога је немачка влада одлучила да 2011. формира национални центар за одбрану од Интернет и компјутерског криминала. Центар ће функционисати при служби државне безбедности (БНД) а у њему ће радити најбољи стручњаци министарстава одбране и унутрашњих послова.

Рад центра, надају се власти у Берлину, допринеће бољој и успешној одбрани од шпијунирања на Интернету које наноси огромну штету националној држави и економији. Немачки медији наводе, позивајући се на стручне анализе, да тамошња економија има огромну годишњу штету од Интернет и компјутерског криминала – између 20 и 50 милијарди евра.

Бавећи се овом темом медији посебно упиру прст у Кину. Тврде да су електронски „напади“ из најмногољудније државе на планети најбројнији а, самим тим, наносе и највећу штету.

„Остаје нејасно да ли се то догађа по налогу државе или се електронским шпијунирањем, на своју руку, баве компаније и појединци“, закључује лист „Зидојче цајтунг“.

Немачки медији наводе, што је мала утеха Пекингу, да Кина није једина држава која се бави шпијунирањем на Интернету. Постоје неке процене да се данас више од 120 држава на планети може сврстати у групу електронских преступника.