Прогноза светских збивања у 2011.
ГЛОБАЛНА ЕКОНОМИЈА
Рецесија попушта углавном захваљујући привредној експанзији земаља у развоју, посебно Азије и све више Латинске Америке. Глобалну економију очекује неравномеран раст – од Кине (9,6 одсто) до Европе (1,3 одсто). Наставиће се рекордан одлив директних приватних инвестиција у земље у развоју. Јачаће потражња за сировинама. Скок цена нафте, злата, уранијума или бакра. Берзе ће тестирати долар и евро сходно снази привреда у којима су обрачунске јединице. Отвориће се питање дужничких криза по ЕУ. Висока стопа незапослености носи ризик социјалних тензија.
ЗДРАВЉЕ ПЛАНЕТЕ
Злослутни сигнали на климатском хоризонту. Неспремност света, пре свега САД и Кине, за озбиљну акцију у суочавању са глобалним климатским променама и загревањем Планете значи нове, могуће још разорније земљотресе, цунамије, урагане, шумске пожаре, поплаве, снежне олује, топљење глечера, пропадање корала и нестајање врста. Будући да је 2010. била најтоплија година од 1880, од када се води евиденција, очекује се да ће ова бити још топлија. Светски лидери наставиће да обећавају да желе да постигну договор о продужењу Протокола из Кјота коме важност истиче 2012.
ГЛОБАЛНА БЕЗБЕДНОСТ
Кина страхује да ће под изговором рата против тероризма САД дуго остати на њеним границама у централној Азији. Односе Вашингтона и Пекинга карактерисаће „култура конфронтације”. Упркос ратификацији уговора СТАРТ, САД неће одустати од постављања антиракетног штита у Европи, док ће Руси одговорити инсталирањем ракета на позиције што ближе локацијама ракетног штита. Свет ће потресати чарке на Корејском полуострву или Кашмиру, етничко-верски сукоби у Африци. Несмањено опасан потенцијал Блиског истока. Вероватноћа да Израел нападне Иран због његовог нуклеарног програма остаје у распону 1:100.
САД
Са републиканском већином у Представничком дому и смањеном премоћи демократа у Сенату, Барак Обама ће наставити компромисно кретање ка центру. Критике на његов рачун биће све чешће и жешће. Повећање запослености и извлачење економије из летаргије биће главни унутрашњи приоритет Вашингтона, док ће повлачење из Ирака, покушај стабилизације Авганистана и одржавање глобалне премоћи Америке бити централне спољнополитичке преокупације. САД и Кина улазе у период „стратешког неповерења”.
ЛАТИНСКА АМЕРИКА
Латинска Америка ће све више ће доприносити изласку света из глобалне кризе. Од председничких избора у Аргентини и Перуу очекује се да потврде континенталну превласт умерене демократске левице. После обазриве либерализације привреде на Куби, могуће укидање америчких санкција. Председник Венецуеле Уго Чавес владаће декретима и трудити се да ослаби сваки покушај опозиције уочи председничких избора 2012. Нарко-рат у Мексику постаје реална опасност за пословну климу. Колумбију очекују амбициозне реформе али и претње побуњеничких група које тргују кокаином.
БРАЗИЛ
Страхује се да би вртоглав раст бразилске економије могао да се успори. Нова председница Дилма Русеф могла би да утиче да држава преузме већу улогу у кључним гранама привреде, нарочито у нафтној индустрији.
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ
Упркос широкој сагласности 192 земље чланице УН да Савет безбедности не одржава реалности света 21. века, ни после три деценије нема договора о реформи система УН. Можда би 2011. могла да разреши чвор. Као кандидати за стално чланство у СБ, без права вета, пре свих се помињу Бразил, Индија, Јапан, Јужноафричка Република и Немачка.
ЕВРОПСКА УНИЈА
Трошити или не трошити? Драконске мере штедње изазваће нове штрајкове и социјалне окршаје. Протести су рефлексија дубљег незадовољства неефикасним владама и посрнулим економијама. Криза еврозоне прети да се шири, а лидери ЕУ ће наставити борбу за стабилност евра. Естонија постаје 17. чланица еврозоне, док су Шпанија и Португалија „кандидати” за међународну финансијску помоћ. Криза владе у Белгији довешће до нових избора, што је могућност која важи и за Италију.
ЗАПАДНИ БАЛКАН
Хрватску очекује завршетак приступних преговора о чланству у ЕУ, али и рашчишћавање бремена корупција. Босна и Херцеговина остаје усамљена неуралгична тачка јер предстоји много договора док три заједнице усагласе неизбежне уставне промене. Уз најављени ангажман САД, Македонија може да очекује решавање проблема имена, што отвара врата за убрзање европских интеграција и уласка у НАТО. Црна Гора са статусом земље кандидата мора да прође болан процес „санадеризације”. Уколико не реши проблем политичке блокаде у парламенту, која је зауставила евроинтеграције, Албанију очекују избори.
ТУРСКА
На парламентарним изборима у јуну очекује се да ће захваљујући експлозивном економском расту актуелни премијер Тајип Ердоган освојити трећи узастопни мандат, упркос поделама на происламистичке партије и бранитеље секуларизма.
БЛИСКИ ИСТОК
Барак Обама није успео да заустави градњу илегалних јеврејских насеља. Палестинци ће можда прогласити државу, али је политика мировног преговарања таква да су перспективе мира веома удаљене. Либан тиња и кад је најмирнији. Сиријци чекају прилику да изађу из изолације. Египат ће добити новог-старог председника, можда и Мубараковог сина.
ИРАН
Конзервативно крило око владајућих ајатолаха и председника Исламске Републике консолидовало је власт утишавајући отпор реформиста. Шансе за успех обновљених преговора око спорног нуклеарног програма су фифти-фифти.
АВГАНИСТАН
Копне Обамине амбиције и скупа стратегија победе над Ал Каидом и талибанима. Американци ће почети повлачење, али ће оставити Авганистан у хаосу. Талибани ће напредовати.
ИРАК
Задовољни су што су после девет месеци добили владу, али расте страх од нових сукоба дуж линија верских и етничких подела. Остаје питање колико ће заиста америчких војника напустити земљу крајем 2011.
ПАКИСТАН
Ново тумарање политике Вашингтона значи нове цивилне жртве бомбаша самоубица и америчких беспилотних летилица.
РУСИЈА
Пред крај године могло коначно да буде јасно ко ће из тандема Дмитриј Медведев – Владимир Путин истаћи кандидатуру за председничке изборе 2012. Приоритет је даље поправљање односа са Западом, без обзира на критике због ауторитарне власти. Очекује се приступање Светској трговинској организацији 17 година од подношење захтева за чланство. Цена барела нафте од 90 долара смањује приход Русији као претежно сировински извозној економији, па ће најважнији посао бити продаја деоница државних предузећа приватним власницима, чиме ће се обезбедити 32 милијарде долара.
КИНА
Титанска моћ кинеске економије пресудно ће утицати и на велике и на „мале” играче глобалне економије. Кинеска реч биће пресудна за развој догађаја у валутном рату са САД, потом у регионалним економских односима, пре свега са Јапаном, али и у борби за афричке енергетске ресурсе. Власништво над хиљадама милијарди долара омогућава Кини да умаршира и у Европу купујући државне обвезнице посрнулих економија, али и луке кључне за транспорт кинеске робе широм света. Кина је потиснула Русију из централне Азије, а утисак је да Пекинг Москву сматра неком врстом „млађег брата“ који му је потребан због енергената.
ИНДИЈА
Велике корупционашке афере откривене у 2010. вероватно ће обележити политички и економски живот у 2011. Влада у Њу Делхију биће принуђена да спроведе опсежне економске реформе.
ДВЕ КОРЕЈЕ
Страх од сукоба Северне и Јужне Кореје знатно се увећао од краја 2010. премда је нови рат на Корејском полуострву губитничка опција и за Сеул и за Пјонгјанг.
ЈАПАН
Премијер Наото Кан имаће муке да за сваки законски предлог осигура већину у парламенту, при чему ће морати да се суочи са проблемом великог јавног дуга. Упркос проблемима, мало је вероватно да ће Кан поднети оставку, будући да је већ пети премијер од 2006.
АФРИКА
Политичка географија Црног континента је пред променом: 17 земаља привредно ојачале Африке је пред изборима. Референдум о отцепљењу нафтом богатог југа Судана, избори у Нигерији, ДР Конгу и Египту, нова рола Међународног кривичног суда у Кенији и масовно протеривање зимбабвеанских избеглица из ЈАР биће окидачи за нове односе у Подсахари. Магреб ће успорити интеграције са ЕУ. Сомалски пирати прошириће поље дејства на Индијском океану. Инспектори Интерпола и западни војни експерти појачаће контролу путева дроге и Ал Каиде широм Сахаре.
АУСТРАЛИЈА
Највећи изазов крхке владе премијерке Џулије Гилард биће спровођење њеног изборног обећања да ће смањити порез за експлоатацију руде, што је кључна привредна грана земље.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


