Гостинска соба на тргу

КИКИНДА – Ових јесењих дана готово да не прође викенд а да се у неком нашем граду или селу не одржи неки етнофестивал, или у славу фруле, или пастирског штапа, лубенице, купуса, пасуља... Већ је одржано неколико бостанијада, па дани пива, шљивовице, парадајза, штрудли, љуте и слатке зачинске паприке. Кобасицијада, сланинијада, пљескавицијада. Жупска и вршачка берба грожђа, пударски дани у сремском Иригу, златни мед, пчеларске изложбе. Уз то иду дружења, па и балови. Вински бал, грожђе бал, кифла бал, виршла бал, бундева бал, чувени Сремчев "Бал у Елемиру"...

У Кикинди, великој банатској вароши, данас и сутра, одржавају се "Дани лудаје" – привредно-туристичка манифестација. Кикинђани су је најавили још прошлог петка, када су деца обучена и маскирана у бундевиним цветовима дефиловала београдском Кнез Михаиловом улицом.

Кикинђани су ову манифестацију направили од оне познате анегдоте о Лали и бундеви. "Поп′о се на лудају, па види Кекенду"! Као – лудаја је тамо "највеће брдо". А има Кикинда хумку Кинђу, која је највећа у целој Панонској низији! Споменуту пошалицу Кикинђани су подносили стоички, док једног дана, пре две деценије, нису рекли: "Е, кад је већ тако, ′ајде ми од наше лудаје да направимо фестивал и да му наденемо име ’Дани лудаје’". И колач од лудаје је замешен...

Има више верзија због чега бундеву у Кикинди и осталим селима северног Баната зову лудаја. Милош Деспотов, истраживач наше прошлости из Мокрина, каже да је слушао од старијих следеће: "Ако се бундева разбије и мало уплеснави, добија својство које није баш за јело. Ако неко тако плеснаву бундеву ипак куша, добије мало фелер у глави, к′о кад се напије рђаве ракије. Постаје луд(аја)′." 

Лудаја и Лала који се попео на њу већ су постали симбол Кикинде. Бренд. Е, шта би све Кикинда могла да буде њен бренд... Ретко да која варош, као Кикинда, има мамута старог пола милиона година! Кикинда је и престоница црепа ових простора. Има највећи кров покривен црепом на свету. Велик је као три фудбалска игралишта и наткриљује складиште глине у индустрији црепа "Тоза Марковић". Има највећу хумку, већ споменуту Кинђу. У њеној близини налази се  "опкоп" – белег некадашње велике земљане градине. Неки држе да су то трагови корала у коме је хунски краљ Атила држао своје коње. Али, да оставимо анегдоте.

Почетком XX века Кикинда је била једна од најбогатијих општина тадашње државе. Осам деценија касније, средином осамдесетих, са јаким агрокомплексом, металургијом, хемијском индустријом, нафтом и гасом и империјом црепа, Кикинда је била на трећем месту по дохотку у Југославији. Испред ње су били само Марибор и, ваљда, Цеље. У овој вароши болница је отворена још 1850. Први воз туда је протутњао средином новембра 1857. године. Велики парни млин "Дамфил" подигнут је у Кикинди шездесетих година XIX века. За Беч је овај млин имао стратешки значај. Банат и Бачка давали су чак трећину пшенице потребне монархији. Великокикиндски дистрикт био је оаза српске самосталности, па је имао улогу да успори ширење мађарског политичког утицаја у овом делу тадашње Аустрије. Млин "Дамфил" је апсорбовао гро пшенице са овог подручја, млео и давао најквалитетније брашно у Европи! Куповале су га стране земље и мешале са својим брашном да би му побољшале квалитет. Тршћански трговци су га куповали за италијанске макароне, Беч и Пешта за најфинија пецива. Банатска пшеница је на европским берзама XIX века била скупља од остале за 15 процената!  Кикиндско брашно "снег баната", на пример, било је у Загребу 1912. дупло скупље од свих у продаји.

Хроничари су забележили да је то била варош са највише фабричких димњака на панонским просторима. Било је двадесет два гарава оџака.

Кикинда је на размеђи XIX и XX века већ имала своју ботаничку башту – чувени парк Бландаш, (плантажа) са најразнороднијим растињем – која и данас постоји.

Има још тога. Ако баш хоћемо, из области културе.

Кикинда има један од највећих вајарских атељеа у свету, у коме се већ више од две деценије одржава симпозијум скулптуре "Тера". Атеље је смештен у огромној старој црепани у којој се некада сушио, пре печења, цреп од глине. Ту се налазе и пећи, лагуми, у којима се суше скулптуре од теракоте великих формата.

Недавно је наш угледни архитекта Михајло Митровић у "Политикином" додатку за културу, уметност и науку, навео Кикинду као добар пример у очувању архитектуре и културне баштине и да тамо људи знају колико се воли свој град.

За "Дане лудаје", данас и сутра, трг у центру Кикинде биће највећа гостинска соба Европе. Градиће од лудаја пирамиду, деца ће правити маске и фењере, а веште домаћице "од лудаје триста чуда". Поред пите, биће торте, па супа, кобасице, шунке, паприкаш, а све од лудаје, и тако више од сто врста јела. Биће коња и фијакера као у сватовима, а хоће ли бити "лудаја бал" – још се не зна...

Па, извол’те у Кикинду.