Gostinska soba na trgu

KIKINDA – Ovih jesenjih dana gotovo da ne prođe vikend a da se u nekom našem gradu ili selu ne održi neki etnofestival, ili u slavu frule, ili pastirskog štapa, lubenice, kupusa, pasulja... Već je održano nekoliko bostanijada, pa dani piva, šljivovice, paradajza, štrudli, ljute i slatke začinske paprike. Kobasicijada, slaninijada, pljeskavicijada. Župska i vršačka berba grožđa, pudarski dani u sremskom Irigu, zlatni med, pčelarske izložbe. Uz to idu druženja, pa i balovi. Vinski bal, grožđe bal, kifla bal, viršla bal, bundeva bal, čuveni Sremčev "Bal u Elemiru"...

U Kikindi, velikoj banatskoj varoši, danas i sutra, održavaju se "Dani ludaje" – privredno-turistička manifestacija. Kikinđani su je najavili još prošlog petka, kada su deca obučena i maskirana u bundevinim cvetovima defilovala beogradskom Knez Mihailovom ulicom.

Kikinđani su ovu manifestaciju napravili od one poznate anegdote o Lali i bundevi. "Pop′o se na ludaju, pa vidi Kekendu"! Kao – ludaja je tamo "najveće brdo". A ima Kikinda humku Kinđu, koja je najveća u celoj Panonskoj niziji! Spomenutu pošalicu Kikinđani su podnosili stoički, dok jednog dana, pre dve decenije, nisu rekli: "E, kad je već tako, ′ajde mi od naše ludaje da napravimo festival i da mu nadenemo ime ’Dani ludaje’". I kolač od ludaje je zamešen...

Ima više verzija zbog čega bundevu u Kikindi i ostalim selima severnog Banata zovu ludaja. Miloš Despotov, istraživač naše prošlosti iz Mokrina, kaže da je slušao od starijih sledeće: "Ako se bundeva razbije i malo uplesnavi, dobija svojstvo koje nije baš za jelo. Ako neko tako plesnavu bundevu ipak kuša, dobije malo feler u glavi, k′o kad se napije rđave rakije. Postaje lud(aja)′." 

Ludaja i Lala koji se popeo na nju već su postali simbol Kikinde. Brend. E, šta bi sve Kikinda mogla da bude njen brend... Retko da koja varoš, kao Kikinda, ima mamuta starog pola miliona godina! Kikinda je i prestonica crepa ovih prostora. Ima najveći krov pokriven crepom na svetu. Velik je kao tri fudbalska igrališta i natkriljuje skladište gline u industriji crepa "Toza Marković". Ima najveću humku, već spomenutu Kinđu. U njenoj blizini nalazi se  "opkop" – beleg nekadašnje velike zemljane gradine. Neki drže da su to tragovi korala u kome je hunski kralj Atila držao svoje konje. Ali, da ostavimo anegdote.

Početkom XX veka Kikinda je bila jedna od najbogatijih opština tadašnje države. Osam decenija kasnije, sredinom osamdesetih, sa jakim agrokompleksom, metalurgijom, hemijskom industrijom, naftom i gasom i imperijom crepa, Kikinda je bila na trećem mestu po dohotku u Jugoslaviji. Ispred nje su bili samo Maribor i, valjda, Celje. U ovoj varoši bolnica je otvorena još 1850. Prvi voz tuda je protutnjao sredinom novembra 1857. godine. Veliki parni mlin "Damfil" podignut je u Kikindi šezdesetih godina XIX veka. Za Beč je ovaj mlin imao strateški značaj. Banat i Bačka davali su čak trećinu pšenice potrebne monarhiji. Velikokikindski distrikt bio je oaza srpske samostalnosti, pa je imao ulogu da uspori širenje mađarskog političkog uticaja u ovom delu tadašnje Austrije. Mlin "Damfil" je apsorbovao gro pšenice sa ovog područja, mleo i davao najkvalitetnije brašno u Evropi! Kupovale su ga strane zemlje i mešale sa svojim brašnom da bi mu poboljšale kvalitet. Tršćanski trgovci su ga kupovali za italijanske makarone, Beč i Pešta za najfinija peciva. Banatska pšenica je na evropskim berzama XIX veka bila skuplja od ostale za 15 procenata!  Kikindsko brašno "sneg banata", na primer, bilo je u Zagrebu 1912. duplo skuplje od svih u prodaji.

Hroničari su zabeležili da je to bila varoš sa najviše fabričkih dimnjaka na panonskim prostorima. Bilo je dvadeset dva garava odžaka.

Kikinda je na razmeđi XIX i XX veka već imala svoju botaničku baštu – čuveni park Blandaš, (plantaža) sa najraznorodnijim rastinjem – koja i danas postoji.

Ima još toga. Ako baš hoćemo, iz oblasti kulture.

Kikinda ima jedan od najvećih vajarskih ateljea u svetu, u kome se već više od dve decenije održava simpozijum skulpture "Tera". Atelje je smešten u ogromnoj staroj crepani u kojoj se nekada sušio, pre pečenja, crep od gline. Tu se nalaze i peći, lagumi, u kojima se suše skulpture od terakote velikih formata.

Nedavno je naš ugledni arhitekta Mihajlo Mitrović u "Politikinom" dodatku za kulturu, umetnost i nauku, naveo Kikindu kao dobar primer u očuvanju arhitekture i kulturne baštine i da tamo ljudi znaju koliko se voli svoj grad.

Za "Dane ludaje", danas i sutra, trg u centru Kikinde biće najveća gostinska soba Evrope. Gradiće od ludaja piramidu, deca će praviti maske i fenjere, a vešte domaćice "od ludaje trista čuda". Pored pite, biće torte, pa supa, kobasice, šunke, paprikaš, a sve od ludaje, i tako više od sto vrsta jela. Biće konja i fijakera kao u svatovima, a hoće li biti "ludaja bal" – još se ne zna...

Pa, izvol’te u Kikindu.