На вечери код Шварценегера

Две недеље после сусрета са Арнолдом Шварценегером, првим човеком Калифорније, Зоран Павловић Зоки, Београђанин са Душановца, дошао је у родни град. Разлог за долазак су – "Зоки картице".
Питамо га откуда он код гувернера Калифорније, као и да ли намерава да, коначно, започне производњу тих картица у својој отаџбини.
– Овде, у Старој Пазови, пре неколико година почео сам израду "Зоки картица", али сам, нажалост, због овдашњих "безобразних дажбина" био принуђен да све преселим у Кину. Ипак, нису Кинези толико јефтини колико је наша власт компликована – каже Павловић. И објашњава: – Да бих овде отворио фирму, запослио људе, уложио капитал, траже ми милион папира... А на уласку у земљу тражили су ми да платим и царину на моје рођене картице које сам деци у школама и болницама желео да поклоним. У производњу у Пазови уложио сам пола милиона евра, али је онда било потребно много папира како би се роба транспортовала до Бара, потом до Грчке а онда у цео свет. Био сам и на "Слагалици" годину дана. Међутим, овдашња телевизија то није могла финансијски да издржи, па сам им све дао џабе. Али, докле? Размишљао сам да овде покренем производњу само за европско тржиште. Но, како Србија још није чланица ЕУ, све је и доста компликовано и болно, па ћу картице за Европу највероватније правити – у Пољској.

На вечери код гувернера Калифорније било је дванаест привредника и, како напомиње Павловић, они су га чекали сат и по времена док није коначно хеликоптером слетео у двориште своје виле.

– У школе Калифорније и Тексаса кренуо сам, помало наивно, с пласирањем своје игре. Међутим, када су професори увидели у чему се оне разликују од свих до сада смишљених игара, почели су да ме позивају да им држим презентације. Све је то убрзо дошло и до Шварценегера, који је такође увидео да су им деца, с једне стране, дебела јер једу нездраву храну, а, с друге, и отуђена и насилна будући да им компјутери сервирају игрице пуне насиља – победник си ако исечеш сто глава и слично. Шварценегер жели да поправи  исхрану, убацујући млеко и воду у школе, али и образовање, подстичући децу да се друже уз забавне и поучне игре. Убрзо ћемо постићи договор да се картице продају по свим школама, а како је реч о игрици-мозгалици, она је врло погодна и за играње у болницама, војсци, у парковима и затворима. Наш саговорник се зато и пита – зашто да Американци, преваспитавају и другачије мотивишу своју децу српским картицама а не ми. При том наглашава да му новац није примарни циљ и да је, штавише, спреман првацима и школама да поклони своје "Зоки картице", ако их овдашње образовање прихвати и уведе у програм.

Павловић напомиње  да се за њега заинтересовала и Опра Винфри, позвавши га у свој ТВ шоу, а да је и на аустралијској ТВ станици Ес-Ен имао емисију од пола сата (потписница ових редова гледала је снимљену емисију у којој су се, поред Павловића и водитеља програма, у слагању картица надметала и деца) после које је успео да прода хиљаду игара по 40 аустралијских долара комад. Чак су и Јапанци који имају своју игру, популарни "какуро", на једном сајму у Асакси одлучили да од Павловића купе 10.000 игара и продају их у једној токијској радњи по цени од 50 долара.

Пре четири и по године "Политика" је писала о "Зоки картицама"... У међувремену су оне постале естетски занимљивије, а Павловић је измислио још двадесетак других игара. Жалећи за својом мајком која је у међувремену преминула и земљом која се распала, он је тим играма дао нама врло препознатљива имена "Мира", "Југо" и сл., али сада измишља и модерније верзије наших "таблића", "мица", "не љути се човече"...

– То радим због наших људи који живе у САД, да би долазили на мој сајт (zoki.com), упознавали се, дружили и забављали. За месец дана, када сам то пажљиво пратио, за сајт се "прикачило" 3.000 нових чланова – каже Павловић. И обелодањује још две пословне занимљивости и једну пословну тајну: – Намеравам да ускоро организујем првенство света у слагању "Зоки картица", да направим нове "Тесла картице" у спомен на тог великана, али и нове картице које ће потпуно уништити популарни "судоку". Игра се зове "аритмо", и представља нешто између судокуа, аритметике и јапанског какура. Обећавам да ћу дати милион долара било ком залуђенику који за сат времена преда мном реши 24 нивоа!

Павловић нерадо говори о зарадама, али каже да је само у САД прошле године продао 50.000 кутија својих игрица по 30 долара. "Па ви сад рачунајте", додаје.

Иначе, само у САД наш саговорник је добио две значајне награде: прва, "Др Тој" додељује се сваке године за најбољу дечју књигу, забаву, поучно средство. Павловић је ову награду добио 1999. за најбољу дечју игру. А Национални центар родитеља доделио му је 2001. године још једно значајно признање, награду "Сил оф апрув" за игру која даје посебан печат свету добре дечје забаве.