Кестени дуговечности

ВРАЊЕ – Печени кестени су на скоро свим градским трговима и променадама у свету, првих хладних дана прави хит. И стари и млади их воле печене, куване или спремљене као пире, док Врањанци у чијој непосредној близини – Собинској гори – успевају најквалитетнији и најбољи кестени, овај коштуњави плод спремају као лек, али и афродизијак. Због тога на брду повише Врања, ових дана, ври као у кошници. Собинци, од седам до 77 година, организовано, сакупљају кестене јер њиховом продајом многе породице обезбеђују неопходна новчана средства за егзистенцију.  

       – По предању и причи старих Врањанаца, млада, лепа, згодна, једра и чврста Коштана, (чије је право име Малика Еминовић) описана у делима Борисава Станковића име је добила по кестенима, односно, коштанима како ове слатке и лековите плодове зову Врањанци. Приликом честих боравака са Миткетом у воденицама на Собинској реци Коштана је Миткету спремала специјалитете од коштана због којих је овај доживљавао другу младост. Рецепти се љубоморно чувају, каже стари Врањанац Раде Митић Батке и додаје: Собинска гора у околини Врања је пребогата коштанима па је и ове јесени стотине берача опседа са џаковима.

        – Коштана је име добила по коштану (кестену) јер је поседовала све што и он. Да плени и осваја. Митке је баш због тога Малику увек звао Коштана. Јести "коштан" припремљен на старински начин је прави ужитак. Онда вам је пред очима све лепо, а посебан интерес влада за лепши пол. Жеља се буди, а и воља за животом, каже стари Врањанац Батке.

        Ове године шуме кестенова су отежале и то уз Собинску реку, према Добрим водама, Доброшевцу па је на стотине берача "наоружаних" секирама, моткама и џаковима који своје, али и туђе беру "да газда не види". Многи даноноћно дежурају око кестенова, како би од "ноћних берача" сачували плодове кестенова који за дан-два треба да "стигну".

       – Појас собинских кестенова дуг је више километара, објашњава Вида Марковић, која продајом кестенова допуњује кућни буџет.

        – Кестенови убрани из собинске горе су најбољи и најквалитетнији, вели Вида Марковић која их са снахом Душанком одабира и чисти, и наставља: – У оставама их домаћини чувају до Нове године и Божића, када их Врањанци највише купују и конзумирају. Повремено, да се не би "упалили" и покварили, треба их окретати и држати на промаји. Са кестеновим дрвећем и његовим плодовима дружим се од када знам за себе.      

        За сопствене потребе, а и продају, кестенове сакупљају и Радојица Марковић, Јоца Петровић, Драган Русимовић и многи други у собинској доњој махали.

        Овогодишњи род је нешто бољи од прошлогодишњег, али је зато сада много више берача, кажу Марковић и Петровић. Дошли берачи са свих страна. Са двадесет стабала сваке године добијемо у просеку по 500 килограма кестена. Међутим, ове године су убрали у просеку по 350 килограма. Иначе, појашњавају Марковић, Петровић и Русимовић, око 50 килограма оставимо за сопствене потребе. Бодље зелене боје, после бербе, повремено прскамо водом све док не буду зреле. Неколико пута их окрећемо, а затим плод одвајамо од љуске.