Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Друга страна абортуса

Друга страна абортуса
Оптимиста: Др Весна Ракоњац Фото Р. Станковић

КРУШЕВАЦ – Да спомињање беле куге у Србији и објављивање застрашујућих демографских података дотиче тек мали број људи показала је и недавно одржана трибина о овој теми у крушевачком Културном центру. А демографски подаци за Србију су, чини се, стварно шокантни.

У општини Крушевац од 39.686 породица 34,54 одсто данас нема деце. Са једним дететом је 30,51 одсто, са двоје 31,23, са троје 3,26, са четворо 0,31 и са петоро или више 0,15 одсто породица. Социјални радници указују да је све више самачких домаћинстава и самохраних родитеља. Из године у годину погоршава се старосна структура: смањује се број становника до 39 година, а повећава преко 65.

Разлози силазне демографске путање су занимљиви за истраживаче разних профила, али је за лекаре, посебно гинекологе и специјалисте хигијене, најважније питање како спречити злоупотребу слободе абортуса и повећати број новорођених беба.

– У последњих неколико година стално имамо пад новорођених беба за пет одсто. Због чега је то тако у крушевачком крају, за који се каже да још увек има богатства? Један од узрока је велики број прекида трудноће. Ми указујемо на штетност абортуса по здравље, говоримо о томе у школама ученицима од седмог разреда па надаље, у средњим школа, али вероватно начин на који ми то чинимо није довољно убедљив – каже гинеколог др Весна Младеновић.

По њеном запажању, упркос указивању на све аспекте абортуса, одлука жена, или парова, у највећем броју случајева је јача од свега.

– Нисам против права да брачни пар планира породицу, али ми се чини да су слободе о прекиду трудноће превелике. Пре него што пацијент донесе дефинитивну одлуку, уз помоћ ултразвука показујем како је то мајушно створење живо, како му куца срце и кажем: Будите свесни да убијате своје дете! Када се пацијент колеба па каже да би то било треће дете у породици, одговорим да и ја имам троје деце. Недостаје нам кампања против абортуса. Многи кажу да ће се онда повећати број криминалних абортуса, који су вековима односили женске главе, али и за то има лека – сматра др Весна Младеновић.

гинеколог др Милош Гарчевић тврди да друштво, а посебно политичари, беже од овог проблема, јер је тема крајње незахвална, а резултати акције видљиви тек за једну деценију.

– Све што се сада ради су палијативне мере, а кључну улогу треба да имају влада и парламент државе. у 2005. години рођено је 72.000 деце, за 6.000 мање него претходне године. Вероватно би тај број био и већи да није било избеглица – рекао је др Гарчевић.

У Крушевцу је број ђака првака за десет минулих година смањен за 25 одсто. Демографске прогнозе кажу да ће у Србији за 30 година бити два милиона становника мање него данас.

За препород у области наталитета је, по мишљењу др Весне Ракоњац, специјалисте хигијене, неопходно више труда и средстава треба уложити у превентиву и рад са децом.

– Некада је постојало сексуално образовање у школама. На часовима тог предмета јесте било смешних и симпатичних ситуација, али је много шта могло да се сазна. Ако сада тога нема, наставници биологије би могли да помогну, па да у оквиру часова анатомије деци понуде сексуално образовање и сазнања о сопственом телу без икаквог увијања. Осим ове, световне, постоји и духовна компонента, на коју треба указати. У мухамеданској вери је, на пример, абортус несхватљив и неприхватљив, а мушкарцима је дозвољено да имају више жена. За католичку цркву абортус је такође страшан чин. Наша православна је веома блага. Веронаука је враћена у школе и то ће, упркос економској кризи, довести до духовне стабилизације и правилног схватања вредности живота и рађања. Зато верујем да има будућности за наш народ – закључила је др Весна Ракоњац.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.