Селективна контрола референдума

Одлуком Републичке изборне комисије, за надгледање уставног референдума и избор састава бирачких одбора, биће задужене општинске и градске изборне комисије у које улазе представници Српске радикалне странке, Демократске странке Србије, Демократске странке, Г17 плус, Социјалистичке партије Србије, Нове Србије и самостални посланици 9 плус 9 и Српског покрета обнове.
У национално мешовитим срединама, комисије ће имати и осмог члана – из редова у локалном парламенту најзаступљеније мањинске странке.

Ова одлука изазвала је, најпре, оштро негодовање представника Грађанског савеза Србије и Социјалдемократске уније, али је приговор, односно жалбу одбио најпре РИК, а потом и Врховни суд, који се позвао на то да "у поступку спровођења референдума једино грађанин овлашћени подносилац приговара".

Суштина примедби јесу нејасни критеријуми по којима је одређено ко ће имати представнике у изборним комисијама, будући да места у њима нису одређена ни тако да их добију све парламентарне странке, нити пак све посланичке групе.

Због тога је ГСС (који у скупштини има два посланика) овакву одлуку протумачио као покушај "владајуће коалиције да, уз помоћ радикала и Бориса Тадића, на све могуће начине спречи да опозиција у Србији учествује у референдумском процесу и буде контрола у том поступку".

Социјалдемократска унија (која у парламенту има једног посланика који званично није напустио посланички клуб ДС-а) оценила је да ако је критеријум био да се право да уђу у бирачка тела да оним странкама које су предложиле расписивање референдума, утолико пре је та одлука неправедна и нелогична, јер ваљда у парламентарним демократијама и они који нису за ту одлуку имају права контроле у њеном спровођењу. Ова странка је тражила да њени представници уђу у комисије, као и представници парламентарних странака који немају посланичке групе. Реч је посланицима Социјалдемократске партије и представницима две санџачке партије (али ће те странке бити заступљене као представници мањина у одређеним општинама).

Посланик СДП Мехо Омеровић подсећа да ова странка има три посланика баш као и СПО (дакле недовољно за посланички клуб), "а СПО је добио своје место у изборним комисијама, а тиме ће добити и новац за рад у бирачким телима".

"Запрепашћени смо чињеницом да је владајућа коалиција одлучила да одузме право да надгледамо референдумски процес и нама, као представницима странке која је подржала устав Србије, док је истовремено то право добила фантомска група 9 плус 9. Очигледно је у питању договор да само одређене странке поделе огроман новац који ће добити за рад бирачких тела, због чега влада те паре неће ни, како је требало, пребацити странкама, већ ће се то преко РИК-а расподелити", каже Омеровић.

Секретар Скупштине Србије Марко Даниловић наводи да се РИК приликом одређивања странака које ће надгледати референдум руководио бројем посланичких група у првобитном сазиву парламента, односно одмах након избора, али и "заступљеношћу" странака и у Народној скупштини и у општинама Србије.

Одлуком РИК-а, председници општинских изборних комисија бирају се према пропорционалној заступљености странака у парламенту, што значи да ће радикали имати око 30 одсто председничких места.

Иначе, гласачки одбор руководи гласањем и утврђује резултате, док општинске комисије преузимају гласачки материјал и утврђују резултате на територији општине, односно града. На питање како то да странке добијају сву"моћ" надгледања референдума о уставу који се тиче свих грађана, у скупштини кратко подсећају да су "парламентарне странке те које су једногласно (без присуства три посланика СДУ и ГСС) донеле одлуку о расписивању референдума за спровођење устава, баш као што су претходно једногласно изгласале устав".

-----------------------------------------------------------

За референдум 714 милиона динара

– Због одлука да се састав бирачких одбора прошири са шест на десет чланова, као и да референдум траје два дана, РИК је за трошкове спровођења референдума, поред првобитних 311 милиона, затражио још 129 милиона динара. Толико је још потребно да би се исплатиле дневнице члановима бирачких тела и покрили трошкови за 8.586 бирачких места (за обезбеђивање просторија, кафу и сендвиче), а очекује се да влада ова средства одобри на наредној седници – каже за "Политику" секретар РИК-а Марко Даниловић.

Он подсећа да је влада, за укупне трошкове у које је урачуната и кампања, одобрила за референдум 585 милиона динара, што значи да ће цео посао Србију коштати, по последњим рачуницама РИК-а, 714 милиона динара.

Одлуком о накнадама, предвиђено је да чланови општинских комисија добију накнаду од по 20 хиљада динара за дводневни посао. Накнаде за рад у бирачким одборима износиће три хиљаде динара за председнике и њихове заменике, а по 2.500 динара за чланове и заменике.