Победио Ђоковића

Ништа у спорту није као пре, само се Мекинро не мења. Прослављени амерички тенисер, вишеструки гренд слем победник, носи ореол бунтовника и у 51. години. Некада с разлогом, а често из чиста мира, тражио је на терену неку правду за себе у дугим расправама са судијама. Постала су та тврдоглава препирања неодвојиви део његове личности. Покаже он самосвојну нарав и данас, било на ревијалним мечевима или у ветеранском надметању некадашњих асова, а неретко учини плезир публици да ужива док пред њом глуми жртву судијског немара.

Скретао је Мекинро тако пажњу у играчким данима, свестан да и на тај начин гради особени изглед тениског Џејмса Дина. Једном се десило да погледи нису били приковани на позорницу с њим. У издвојеној сцени, недалеко одатле, Слободан Живојиновић је у хладу сунцобрана јео сендвич.

Живојиновићев довитљиви мангуплук је дочекан са симпатијама и остао је дуговечна тениска згода, а Мекинро је поражен и на другом пољу на којем је требало суверено да влада. Играч, који је на светској листи заузимао 66. место, победио је у четвртфиналу Међународног првенства Аустралије претендента на престо, до тада већ деветоструког шампиона на најугледнијим турнирима белог спорта. Пргави Американац, који је водио с 2:1 у сетовима, безглаво је потучен у одлучујућем, петом са 6:0.

Живојиновићева победа против Мекинроа готово да се у дан подударила с тријумфом наше репрезентације у Девис купу, само што се четврт века касније Живојиновић нашао у сендвичу – с једне стране притиснут амбицијама Срђана Ђоковића, оца нашег најбољег тенисера, и његових истомишљеника, а с друге стране незадовољством самих играча, јунака историјског тријумфа, који су једнодушно указали да савез ради лоше под његовом руком. Шта би рекла елегантна салатара да може да говори, то се не зна, али бурна изборна скупштина пред њом, с повремено вашарском атмосфером, завршена је Живојиновићевом убедљивом победом. Противкандидата за место председника ТСС-а ипак није имао. Гласало се за и против њега, а огромна већина делегата клубова поверила му је и трећи мандат од 2003.

Био је и полуфиналиста Вимблдона (1986), троструки полуфиналиста Девис купа (1988, 1989, 1991), првопласирани на листи за играче дубла (1986), 19. на светској листи (1987), победник два професионална турнира у синглу и осам у игри парова (Међународно првенство САД 1986)... С поносом истиче да његово име свет још памти. Ауторитет је учврстио као председник савеза под чијим је кровом незванични светски првак.

После каријере је био пословни човек. Из првог брака има сина Филипа, а после развода оженио се 7. децембра 1991. с популарном певачицом Лепом Бреном. Њихово потомство су Стефан и Виктор. Старији Стефан је био киднапован с осам година, 23. новембра 2000. Српској мафији је за откуп плаћено два милиона немачких марака.