Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мун на челу УН

СЕР РИЧАРД ДАНАТ, начелник Генералштаба британских оружаних снага својим интервјуом лондонском "Дејли мејлу" изазвао је дилему да ли у најстаријој светској демократији постоји цивилна контрола војске? Јер, британски је генерал довео у озбиљну сумњу разлоге даљег боравка британских трупа у Ираку, а нешто раније слично је изјавио и за присуство британске армије у Авганистану. Министарство одбране у Лондону дискретно се ограђује од начелника Генералштаба, политичари кажу "да је ово случај без преседана", опозиција позива владу да саслуша оно што говори први официр војске, док премијер Тони Блер мудро ћути. Засад. После свега што је доживео у последње две године само му још недостаје и свађа са генералима.

Ми у Србији толико причамо о цивилној контроли војске, кад оно тамо, управо у земљи чији војни модел желимо да усвојимо за нашу војску, начелник Генералштаба доводи у питање одлуке владе. Или је нешто труло у држави Данској, или да ми Британцима предложимо наш модел српске војске и односа војници – политичари. Заправо, сви британски генерали који су боравили на овом подручју, од Мајкла Роуза до генерала Мајкла Џексона и Ричарда Даната, врхунски су професионалци, увек су били коректни у односу на Србе, поштени и искрени у изношењу својих ставова без обзира како ће то утицати на њихове каријере. Јер, ствари које су функционисале у Босни и на Космету не функционишу аутоматски и у Ираку и Авганистану. Наивно је веровати да ће млади официри британске и америчке војске бити у стању да манипулишу и надмудре авганистанске и ирачке господаре рата. Господари рата ће увек бити успешнији у својој сопственој игри. Америка и Британија морале би да промене правила игре, оне то не чине и изазови су све тежи.

ХОЋЕ ЛИ ПОСЛЕ АТОМСКЕ БОМБЕ ПЈОНГЈАНГА 21. век бити и амерички век? Иако су се у САД одмах јавили и они који сумњају да је у питању био севернокорејски блеф, односно да је Пјонгјанг детонирао огромну количину високобризантног експлозива да би симулирао атомску експлозију, јер је она била мале снаге и није забележена радијација у атмосфери, Руси су потврдили да је заиста реч о подземној нуклеарној проби. Наиме, треба читати мемоаре некадашњих совјетских атомских стручњака, где они кажу да и поред свих прорачуна, електронике и рачунара никада нису успели тачно да погоде коју ће снагу имати атомска бомба коју тестирају. Када су Никити Хрушчову, који је својевремено присуствовао проби, рекли да ће хидрогенска бомба коју управо тестирају на полигону Новаја земља имати снагу од 50 мегатона, лидер совјетске партије и државе био је изненађен када му је после саопштено да је она имала снагу од 70 мегатона.

"Откуд таква велика разлика?", чудио се Хрушчов.

"Нико није савршен, па ни бомба", добио је одговор.

Као што се не може компјутерски тачно проигравати, или симулирати нуклеарни рат, тако ни снагу атомске бомбе још није могуће апсолутно тачно предвидети, одступања плус, минус су могућа. Што се тиче радијације, Севернокорејци очито су добро уредили свој подземни нуклеарни полигон. Американци ваљда нису очекивали да Пјонгјанг сам себе контаминира.

После севернокорејске бомбе америчка политичка дебата ових дана је, заправо, дебата између џеферсонијанаца, џексонијанаца, вилсонијанаца и хамилтонијанаца. Још доминирају либерални вилсонијанци и социјално-конзервативни "неовилсонијанци", који су у интервенционализму Вудроа Вилсона пронашли оправдање за пројектовање америчке моћи и, како неки у Вашингтону ипак признају, разлог за "доброћудну хегемонију". Како је то својевремено рекла Медлин Олбрајт, либерални вилсонијанац, Американци "виде даље, јер стоје више". Хенри Лус, један од водећих новинара "Тајма", "Лајфа" и часописа "Форчн" у њиховим најславнијим данима још је давно написао "да Американци треба да раде на томе да постану вредни, прихватајући судбину служења". Разлика између његовог есеја и данашње америчке дебате о улози САД у свету јесте разлика између идеје у њеној невиности и декаденције те идеје. Онда и сада имплицитна је претпоставка да су Американци "народ провиђења". Ту идеју ће 21. век озбиљно и тестирати. Као бомбу...

МАРТИ АХТИСАРИ НИЈЕ ДОБИО НОБЕЛОВУ НАГРАДУ за мир. Јужнокорејски шеф дипломатије Бан Ки-Мун изабран је за новог генералног секретара Уједињених нација. Срби се радују, Севернокорејци брину. Али, Севернокорејци имају бомбу, а Срби је немају. Осим ако и Нобелову награду не сматрамо бомбом, јер Нобел је постао Нобел захваљујући експлозиву. Што би значило да и Срби на неки начин управљају бомбом. Ахтисари је прва жртва...
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.