Слике на папиру

Нови Сад – Јубиларно издање Iwano пројекта X, изложба 70 уметничких радова великог формата насталих на ручно рађеном јапанском папиру кумохада маси из чувене радионице породице Ивано, отворена је у новосадском Музеју савремене уметности Војводине.

Iwano пројекат, који је осмислио познати уметник и дизајнер Александар Педовић, у сарадњи с директором Музеја „Хироко Мори и Стејсис” Надајyки Хасгавом и произвођачем папира Хеизабуро Иваном, спаја далекоисточну, јапанску културу и традицију са европском и северноамеричком. На изложби су приказани радови 37 уметника из 19 земаља, међу којима су и радови из нашег региона, али и радови из Бугарске, Немачке, Холандије, Аустрије, Канаде, Италије, Румуније, Велике Британије, САД, Украјине, Јапана... Изложбу је отворио Кенет Сули, саветник при амбасади Канаде у Београду.

Сам Iwano пројекат настао је крајем 1999. године као међународна уметничка ауторска идеја Александра Педовића. Уз основну концепцију, да се стварају дела која ће одражавати дух и бити производ комуникације две толико различите цивилизације, а при том и фактор сарадње и комуникације у региону, Педовић је једини успео да реализује и идеју о родној равноправности стваралаца у Iwano пројекту. Наиме, у оквиру једне од доминантних активности, а то је мајсторска радионица као међународна ликовна колонија која се, од 2002, сваке године у августу одржава у вили Владе Војводине у Чортановцима, Педовић је више пута организовао рад искључиво уметница. Нимало случајно, јер од чак 750 ликовних колонија, не постоји ниједна друга која позива само жене-ствараоце!

Занимљиво је да се са основним медијем међусобне комуникације уметника, папиром кумохада маси, дизајнер Александар Педовић упознао боравећи у радионици породице Ивано у градићу Имадате, у јапанској области Фукуи.

–Они већ 300 година у том крају, средишњем делу Јапана, у Средњем веку познатом и по чувеним самурајским биткама, израђују папир од четири врсте дрвећа са чије се коре скида лика која се потом кува у лонцима величине буради укопаним у земљу, а потом се маса вади, ручно пречишћава, пресује... За разлику од савремених, нових врста хартије, овај папир је вечан – каже Педовић.

Концепцијски, овогодишњи циклус и дела изложена у Новом Саду, обележавају разне теме и различити уметнички ангажмани. Укрштање разних уметничких, културних и естетских традиција и сензибилитета доноси разноликост поставке, али је за све уметнике заједничко приметно поштовање ручно израђеног папира, његове структуре и ликовности која је довољно занимљива и без боје или цртежа.

Изложбу прати изузетно опремљен каталог са репродукцијама свих изложених дела и уводним текстом Сање Којић Младенов.

Д. Радовић