Арена на Црвеном мору

Суецки канал и Баб ел Мандеб, два прилаза 2.200 километара дугом Црвеном мору између Арабијског полуострва и Африке, ових дана су тешка мора брокера на светским берзама стратешких сировина, пре свих трговаца нафтом.

Надомак најновијих жаришта народног протеста у арапском свету, Суецки канал у Египту и Баб ел Мандеб у Јемену истовремено су поморске капије на Црвеном мору, најкраћој поморској траси између Азије и Африке, којом годишње прође преко 35.000 трговачких и цивилних бродова.

Са нарастањем протеста против режима Хоснија Мубарака у Египту и Али Абдулаха Салеха у Јемену – убогој држави са једном од највећих непотврђених резерви нафте на свету – глобалне берзе поново су препознале страх од геополитичких напетости из времена 2004–2008. године када су рат у Ираку и диверзије у Нигерији подстакли драматичан раст цене стратешке сировине (доскоро 148 долара за барел).

Страх од могућег затварања Суецког канала, и евентуално преливање народног протеста у Саудијску Арабију, Иран, Либију, Алжир (тим редом набраја амерички финансијски магазин „Форбс”), покренуо је на светским берзама нафте прошле седмице рекордни скок цене барела атлантске нафте типа „брент”. Ако немири истовремено захвате области око Суецког канала и Баб ел Мандеба, шта се догађа са ценом и транспортом нафте у свету? Берзе су тај страх брзо обрачунале у цену нафте.

Након што је лане барел северноатлантске нафте коштао између 70 и 90 америчких долара, прошлог четвртка је – после бујања египатских протеста – на берзи у Лондону достигао цену од 103,37 долара (исто колико и усред глобалне кризе, септембра 2008). Истовремено, прошлог четвртка, барел лаке тексашке нафте коштао је 91 амерички долар.

Купци и продавци нафте у Азији и Европи имају у овом тренутку особене разлоге да стрепе од евентуалне ескалације насиља дуж обала и пловне трасе Црвеног мора.

Лавовски део нафте који на пример Кина увози из Судана – четвртог афричког извозника нафте, укрцава се на танкере пут југа, у луци Порт Судан на Црвеном мору. Амбициозни план водећег светског извозника нафте Саудијске Арабије да преусмери део извоза своје нафте у овој деценији ка Азији, пре свега ка Кини, ослоњен је и на повећање капацитета терминала у Јанбуу и Џеди на Црвеном мору. Односи Ријада и Техерана су деликатни, посебно у светлу учесталих претњи Ирана да би у случају осећања глобалне угрожености могао да затвори Ормуски пролаз – главни излаз нафте из Персијског залива ка свету.

У међувремену, Суецки канал и Бал ел Мандеб су две од седам критичних тачака загушења у глобалном транспорту нафте, на листи Енергетско-информативне агенције владе САД (Ормуски пролаз, Малајски пролаз, Абкакик комплекс у Саудијској Арабији, терминал Мина ал Ахмади у Кувајту, Ал Баср терминал у Ираку, нафташки терминал у Луизијани и нафтовод „Дружба” у Русији на Црном мору, преосталих су пет „критичних тачака могућег загушења” по процени Агенције за енергетске информације америчке владе).

Да би стигла до Европе најбржим (али не и најјефтинијим путем), нафта из Персијског залива мора да прође поред Баб ел Мандеба и напетог архипелага Ханиш у Црвеном мору над којим Јемен и однедавно проирански а антиамерички расположена Еритреја имају нерашчишћене територијалне рачуне.

Неизвесни дугорочни расплет текуће драме у Египту и Јемену – две земље на капијама виталног глобалног поморског пута којима дневно путује преко 5,5 милиона барела нафте (колико сада производе Ирак и Бразил заједно) – изазива кошмар на светским берзама, али и у престоницама држава нафтом и гасом пребогатог региона.

Народни немири већ су заказани за 12. фебруар у Алжиру, за 14. фебруар у Бахреину и 17. фебруар у Либији, преноси магазин „Форбс”.

Египатска криза брине нас све, изјавио је у петак шеик Абдулах бин Зајед ал Нахијан, министар иностраних послова Уједињених Арапских Емирата.

Устанак у Египту најављује преобликовање Средњег истока, процењује Абдулах Мохамади, бивши амбасадор Ирана у Судану у ауторском тексту у дневнику „Техеран тајмс”.

Курс ових промена и могуће промене режима транспорта нафте дуж арапских тачака загушења отворено брину светске берзе стратешких сировина.