Сачувано сећање на прећутане злочине

Данас ће у Коларчевој задужбини бити представљена књига Ђакома Скотија „Хрватска операција Олуја”, чији је поднаслов „’Ослобађање’ Крајине и етничко чишћење Срба”.

Објављена 1996. године на италијанском језику, у Риму, Скотијева књига, иако убрзо преведена на српски језик, појављује се у одличном преводу Предрага Делибашића тек после 15 година, заслугом издавача, београдске издавачке куће „Откровење” и Српског народног вијећа из Загреба.

Ђакомо Скоти, аутор књиге, познати је новинар, песник, приповедач, баснописац, есејиста, историчар и књижевни преводилац, који од 1947. године живи у Истри, у Пули и Ријеци, а од 1982. и у матичној домовини Италији. Скотијева дела, више од 160 књига писаних на италијанском и српскохрватском (хрватском), преведена су на 12 језика, а он сам много је преводио на италијански са српскохрватског (српског и хрватског), словеначког и македонског језика.

Операцију „Олуја” и оно што је следило потом, Скоти је описао у форми дневничких записа насталих између 4. августа 1995. и 9. фебруара 1996. године, а у којима је, као суптилни посматрач и писац израженог нерва за детаљ, комбиновао наводе из јавности мало познатих извештаја међународних организација на теренима Републике Српске Крајине, сведочанства страдалника, починилаца злочина и политичких стратега тих злочина, као и изводе из медија, да би назиглед кроз сувопарно низање чињеница исписао истинску, драматичну и трагичну фреску запањујућег злочина који се одигравао пред лицем света, за који је тај исти свет док је трајао егзодус Срба из Крајине показивао интересовање, да би оно убрзо престало, пошто „Крајина није више вест”.

Операција „Олуја”, започета у 5 сати ујутро 4. августа, формално је окончана у 18 сати 7. августа 1995. године. Хрватска је у њој ангажовала више од 150.000 војника, који су за нешто више од 80 сати запосели територију Републике Српске Крајине, протерали са ње 300.000 Срба, према претходно урађеном плану, ослоњеном на злочин и терор, похаре, пљачку, паљевине и систематско уништавање имовине избеглих Срба.

Врло брзо после тог беспримерног егзодуса, оно што се догодило са избеглицама и самом Крајином („ослобођеном или поново окупираном од стране Хрвата”, пише Скоти), није више „толико интересовало западне новинске редакције и радио-телевизијске студије”.

„Странице које следе попуњавају ову празнину”, написаће Скоти у уводу своје књиге, у којој је „представљен досије о ономе о чему су мало писале или о чему су ћутале западне новине, о ономе што се дешавало после 8. августа на 10.000 и више квадратних километара Крајине, који чине 22 одсто територије Хрватске, територије коју је опустошила операција ’Олуја’ и друге ’непогоде’ што су се окомиле на те крајеве из којих је искорењен један народ који је тамо живео пет векова.”

Скоти је писао свој дневник „да би сачувао сећање на злочине који су прећутани или за које се није знало”, док су „под угашеним рефлеторима беснеле паликуће, пљачкаши, убице”, мотивисан потребом да прибави документе који омогућују да „вести буду мање неодређене и апстрактне”, а „чињенице конкретније” и „мотиви разумљивији”.

„Тако неки људи сутра неће моћи да се праве да не знају, да не познају истину и неће моћи да кажу како се не осећају кривима због тога што нису знали”, написао је Ђакомо Скоти, а његова књига на изванредно уверљив начин показује како је велико прегнуће овог писца имало свој дубоки, далекосежни смисао, који се потврђује и данас, петнаест година пошто је књига објављена у изворном издању.

Суочен с поразним детаљима који су у њој изнети, читалац заиста занеми, знајући да се операција „Олуја” и данас у Хрватској слави и узноси на пиједестал одлучујуће „победе” у рату за стицање хрватске независности.

----------------------------------------------------------

Промоција

На данашњој промоцији у Коларчевој задужбини говориће аутор књиге Ђакомо Скоти, Саво Штрбац из организације „Веритас”, др Душан Јањић и преводилац књиге Предраг Делибашић.