Зелена фонтана окована даскама

Суботица – Овога лета Зелена фонтана изграђена од печујске „жолнаи“ керамике у центру града неће распршивати воду, а каква ће бити њена судбина знаће се тек наредних седмица. Међутим, већ сада је прилично извесно да први, груби предрачуни њене санације не иду у прилог даљем одржавању велике фонтане која је у међувремену постала један од градских симбола. У пројектној кући „Супорт” већ су почели да раде прве идејне пројекте фонтане која би дошла наместо ове коју су време, клима, али и неодговарајуће одржавање након 25 година рада учинили практично неупотребљивом.

Одлуку да Зелена фонтана ове године неће радити донео је Јосип Ковач Стрико, директор Дирекције за изградњу града, који каже да је свестан да то није популарна мера.

– Одлуке морам да доносим на основу онога што каже струка, а не шта су чије жеље, а у последње време бележили смо огроман губитак воде који се повремено кретао и до хиљаду литара на час – каже за „Политику“ Јосип Ковач Стрико.

Ово керамичко уметничко дело, у које може да стане око 200 кубних метара воде, у појединим месецима трошило је осам пута више од своје запремине, или колико два солитера. Игор Галамбош, руководилац Службе за бригу о водомерима у ЈКП „Водовод и канализација”, за „Политику“ је потражио све месечне податке о утрошку воде на Зеленој фонтани од 2007. године и приметна је велика осцилација у потрошњи. Тако постоје месеци, попут априла 2007. године, јуна 2008. или јула 2009, када је Зелена фонтана трошила од милион до 1,8 милиона литара воде. Великим делом ова вода слије се у подруме околних зграда, пре свега Градске куће, а вероватно нађе и пут до канализације. Ивица Аранчић, шеф одржавања Градске куће, каже да када почне да ради Зелена фонтана, они не престају да искључују пумпе за избацивање воде како би воду у подрумима одржали на нивоу испод 20 центиметара.

– Сваки грађевински инжињер зна каква је опасност од неконтролисаног отицања воде. Ми не знамо где се све слива та вода, јер је инсталација Зелене фонтане недоступна, а након 25 година један део цеви је иструнуо или кородирао – прича Јосип Ковач Стрико.

Међу онима који не могу да се помире с тим да Зелена фонтана неће више радити јесте и Ђерђ Сорад, бивши градоначелник Суботице, за кога се везује њена изградња. Суботица је тада била међу првим градовима у бившој Југославији са поплочаним центром града препуштеним пешацима.

– Фонтана је отворена 30. јуна 1985. године. Била је то новост која је оживела цео град, показала људима да овде може да се живи лепше, чистије, уређеније, побуђен је у људима ентузијазам да брину о граду. Тешко ми је чути да сада неко размишља да уклони ту фонтану – каже Сорад за „Политику“.

Александра Исаков

----------------------------------------

Хотел „Москва” и Зелена фонтана

Антун Ковачић је шездесетих година као директор Дома културе учествовао у наручивању и доношењу керамике за Зелену фонтану. И он спада у оне Суботичане који сматрају да би је требало сачувати.

Према његовој причи, Зелена фонтана је некако испала као бонус фабрике „Жолнаи” у Печују када су Суботичани отишли да траже керамику за поправку црепа на Градској кући који је такође настао у овој фирми. Ковачић каже да је са фабриком „Жолнаи“ повезао и тадашње руководство хотела „Москва“ како би обновило керамику на својој фасади, и због ових првих извозних послова „Жолнаија“ након Другог светског рата они су Зелену фонтану за Суботицу направили по изузетно повољној цени. Ипак, керамика је деценију и по стајала по разним подрумима док није урађен пројекат за фонтану.