С државних њива пет милијарди

Нови Сад – Република Србија остварила је протекле године приход од преко 5 милијарди динара од издавања у закуп државног земљишта. Од укупно 424.558 хектара ораница које могу бити предмет закупа, чак 301.606 је у Војводини, где је под уговорима о тренуто 232.166. У Управи за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде истичу да ефикасно газдују повереном имовином, а да ће неправилности које су у међувремену откривене бити строго санкционисане.

Према подацима ресорног министарства, у Србији укупно има 5.493.132 хектара пољопривредног земљишта, од чега на подручју Војводине 1.921.097. Укупна површина земљишта у државној својини износи 896.427 хектара, али је 471.869 изузето од давања у закуп. У северној српској покрајини тај однос је 479.076 хектара наспрам 177.471.

– Изузето је пољопривредно земљиште у државној својини које је враћено селу на коришћење по Закону о враћању утрина и пашњака, земљиште које је предмет реституције црквама и верским заједницама, земљиште враћено по ПЗФ-у чије се правно и фактичко стање разликује, као и изграђено или неизграђено земљиште у грађевинском реону – објашњава директор Управе за пољопривредно земљиште др Зоран Јеличић.

Највећи број локалних самоуправа, чак 130 од 145, донео је годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, од чега у Војводини 44. На подручју покрајине, ускоро би требало да буду закључени и уговори о издавању у закуп још 35.000 хектара земљишта у државној својини, пошто је конкурсна процедура окончана.

– Просечна цена закупа је око 140 евра по хектару, а распон се креће од десетак евра за необрадиво земљиште до 840 евра. По одлуци Владе Србије, мањи део прихода од око 340 милиона динара враћен је закупцима с подручја погођених поплавама. Преосталих 4,66 милијарди динара прослеђено је јединицама локалне самоуправе (40 одсто), АП Војводини (30 одсто) и Управи за пољопривредно земљиште (30 одсто) – наводи Јеличић.

Остварни приход, према његовим речима, користи се у складу са законом: највећи део за уређење земљишта (комасацију, поправку атарских путева, побољшање квалитета обрадивих површина, одводњавање и наводњавање), затим заштиту (контролу плодности, противерозионе мере, противградну заштиту, пољочуварску службу), подстицање тржишта закупа и студијско-истраживачке радове од значаја за Републику, АП Војводину и јединице локалне самоуправе.

Контролом Генералног инспектората Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у општинама Алибунар, Бач, Бачка Паланка, Кикинда, Суботица, Ариље, Нови Сад, Жабаљ, Инђија и Шид утврђене су неправилности у коришћењу државних ораница током 2010. године. Радило се о бесправном коришћењу, извођењу инвестиционих радова без сагласности министарства, па и издавању у подзакуп .

– Против свих лица поднете су прекршајне пријаве, а против лица која су остварила субвенције од Министарства, а нису обрађивала пољопривредно земљиште, већ су га давала у подзакуп, поднете су и кривичне пријаве. Сва ова лица су сада у пасивном статусу регистра пољопривредних газдинстава. Такође, у току је и ванредна контрола у 14 јединица локалне самоуправе, изабраних случајним узорком, где се проверавају процедуре локалних самоуправа и фактичко стање на терену – наглашава Јеличић.

Изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту (2009. године) прописано је да право пречег закупа површина у државној својини имају лица која су власници инфраструктуре или се баве сточарством. Овим је обезбеђено да они и даље користе земљиште на коме су инвестирали у инфраструктуру, или за производњу хране за свој сточни фонд.

Осталим лицима у првом кругу конкурса је ограничен закуп до 100 хектара. Највећа површина пољопривредног земљишта која је закупљена од стране једног лица, пре измена Закона, налази се на територији општине Пирот – 1.629 хектара, затим у општини Панчево – 1.537 хектара и општини Кикинда – 1.445 хектара. Највећи део је необрадиво пољопривредно земљиште или обрадиво земљиште лошијег квалитета.