Успех градимо на вредностима наших предака

Данашњи свет мења се, практично, пред нашим очима. Некадашње економске, па и војне, суперсиле као да су током деценија исцрпле моћ стечену победама у Другом светском рату и стварањем организације Уједињених нација прилагођене вољи победника. Економија се све више указује као моћнији играч на глобалној сцени, а у тој игри земље Далеког истока успевају да се наметну као незаобилазни чинилац.

Једна од таквих је и Индонезија, земља смештена на чак 17.508 већих и мањих острва у југоисточној Азији и Океанији, са безмало 240 милиона житеља, мноштвом религија, преко 300 етничких група, стотинамa различитих језика... И све наведено функционише – усклађено. Како то постижу објашњава у разговору за „Политику” Самуел Самсон, амбасадор Републике Индонезије у Србији.

„Можемо да захвалимо Свевишњем што је индонежански народ своју добробит до сада извлачио из основних вредности утемељених од стране наших предака. Те вредности искристалисале су се из фундаменталне државне филозофије „Панчасила” („Пет принципа”), које је прогласио председник Сукарно, први шеф индонежанске државе, и у заклетви „Сумпах Пемуда” из 1928. године проглашеној од стране индонежанске омладине из различитих етничких група из свих крајева земље, који су се заклели на: једну нацију, један језик и једну државу – Индонезију.

Ове вредности доказале су се, током дугог периода од њиховог увођења, као вредна основа у великом броју питања. Током политичке и економске кризе 1998, многи су предвиђали „балканизацију” Индонезије. Ипак, то се није догодило. Напротив, очували смо своје демократске вредности, и додатно их унапредили, без нарушавања вредности које су нам у наслеђе оставили преци.

Индонезија је свету показала да су исламске вредности, које исказује око 90 процената од целокупног индонежанског живља, у сагласности са вредностима модернизације и демократизације. Успешно смо изградили имиџ умереног ислама и одиграли пионирску улогу у међуверском дијалогу у најразличитијим форумима, како билатералним тако и мултилатералним”.

Индонезија је највећа економија у југоисточној Азији, уз то и једна од најдинамичнијих у свету. Члан сте групе Г-20. На којим искуствима базирате свој напредак?

Током независности прошли смо кроз најразличитије фазе развоја, кризе и тешка времена. У том периоду држава је прибегавала различитим облицима економског развоја. Када се испоставило да не може адекватно да одговори животним потребама грађана, кренуло се више у плански развој. Данас покушавамо да прилагодимо тај плански облик управе како бисмо искоренили сиромаштво, повећали запосленост и економски раст.

Индонезија је кроз светску економску кризу прошла релативно мирно, због тога што домаћа потрошња подстиче економски раст. Мада је раст наше економије са шест процената годишње забележених 2007. и 2008, почетком 2009. успорен на четири процента, надмашили смо регионалне суседе и придружили се Кини и Индији као земљама чланицама групе Г-20 које су једине забележиле успешно пословање током кризе. Наша влада користила је подстицајне фискалне мере и монетарну политику како би се супротставила ефектима кризе, и понудила је новац сиромашним домаћинствима. Такође, одржању потрошње помогла је кампања уочи законодавних и председничких избора, одржаних у априлу и јулу.

Економски напредак остварен је током првог мандата председника Сусила Бамбанга Јудојона, током којег су уведене значајне реформе у сектору финансија, укључујући реформу такса и царина, државних записа, и развоја и контроле тржишта капитала.

Џим О’Нил, председавајући финансијског сектора „Голдман Сакс Асет менаџмента” и човек који је измислио кованицу – БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина, четири земље које су предводиле тржишни бум у протеклој деценији), означио је Индонезију као једно од нових „растућих тржишта”. О’Нил верује да ће нови термин заменити БРИК као ознаку за водеће растуће економије, са Индонезијом, Турском, Јужном Корејом и Мексиком, које ће се придружити оригиналној четворки као мотор развоја светске економије у посткризном периоду.

Захваљујући својој историји и тренутној позицији у међународном поретку имате право да се наметнете као један од светских лидера данашњице. Да ли сте спремни за такву улогу?

Свакако. Не говорим то без разлога. Индонезија се до сада доказала на много начина, у различитим форумима и активно је учествовала у проналажењу решења за велики број глобалних проблема као што су тероризам, климатске промене, несташица хране и очување мира у свету. Уз то, као председавајући АСЕАН-а, Индонезија ће и у 2011. играти значајну улогу у увођењу ове организације у светске економске токове. Истовремено, и у оквиру форума Г-20 инсистирамо на истицању потреба и жеља земаља у развоју.

Поједине афричке државе (Египат, Тунис, Јемен, Алжир...) пролазе ових недеља кроз велике промене праћене и насиљем. Како би, по Вама, ти догађаји могли утицати на свет уопште?

Добро осећамо шта се у овом тренутку дешава са нашом браћом у афричким земљама и верујемо да ће политичке кризе које су захватиле овај део света бити превазиђене. И сами смо имали сличну ситуацију 1988. Али са демократизацијом живота, као и растом економије који сада бележимо, нема никаквог разлога да се таква ситуација понови.

Свакако, сличне промене могле би да се догађају и у другим деловима света, чак и у западним земљама, све док су присутни сиромаштво, неуједначеност у економском развоју и неразвијен друштвени и политички живот. Имајући поменуто у виду, земље би требало тесно да сарађују, јер ови проблеми не признају међудржавне границе...

Индонезија је један од оснивача Покрета несврстаних. Каква је данас улога тог покрета и да ли постоји потреба за његовим оживљавањем?

Највеће постигнуће Покрета несврстаности јесте у јачању солидарности и разумевања међу чланицама ради опште добробити. Србија то потврђује самим тим што ће се ове године у септембру у Београду одржати самит Покрета. Иако је Србија сада тек посматрач. Проблеми које морамо да решавамо јесу смањење сиромаштва и подстицање просперитета чланица. Оба проблема могу да утичу на стабилност и безбедност држава и међународне односе уопште, било где у свету. Будућност Покрета је у томе што ће свету бити потребан све више и више. Тренутно га чини 118 земаља, што је практично две трећине држава у свету.

Нисте признали самопрокламовану независност Косова и Метохије. Којим принципима сте се водили у таквој одлуци?

Индонезија је увек промовисала мир, дијалог и конструктивну сарадњу као водеће принципе у решавању неспоразума. Сем тога, када је реч о Косову, придржавамо се принципа суверенитета и територијалног интегритета држава, у складу са Повељом УН и међународним правом. Сходно томе, Индонезија не признаје једнострано проглашење независности Косова. Високо ценимо мирне кораке које Србија чини у свом настојању да се реши косовски проблем, за шта се и ми залажемо. Подстичемо да дијалог, омогућен резолуцијом у Генералној скупштини УН, ускоро отпочне.

Трговинска размена између наше две земље недопустиво је мала. Да ли су, по Вашем мишљењу, српски бизнисмени довољно заинтересовани за пословање са партнерима из Индонезије?

Трговинска размена између наших земаља веома је мала. На годишњем нивоу износи свега 32 милиона долара. А и тај број је повољнији по Индонезију него по Србију. Као што сам приликом предаје акредитива, 21. јануара, саопштио председнику Србије Борису Тадићу, нисам задовољан оваквим показатељима и док сам на дужности амбасадора трудићу се да што више промовишем размену добара између наше две земље, у оба смера.

Постоји много тога – од сировина до готових производа – као што су палмино уље, какао, ванила, кафа, све врсте намештаја од дрвета, ратана, ситни производи, сувенири и, наравно, туризам... Истовремено, ми из Србије увозимо велике количине муниције и друге војне опреме. Покушаћу да што више проширим лепезу производа који из ваше земље иду у нашу. Уз то, српски бизнисмени би требало да више знају о могућностима пословања у Индонезији, али и у земљама АСЕАН-а уопште.