Цивилни сектор као помоћ држави

Времена у којима су невладине организације у Србији живеле добро очигледно су иза нас, јер донатори дају мање новца, а повећава се број корисника. Иако је донет Закон о удружењима и до сада се пререгистровало 6.675 НВО, иако су одређена средства у буџету и оформљена владина Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, а у припреми је и уредба о додели средстава за програме од јавног интереса која реализују удружења, Србији у овој области предстоји још много посла, а цивилном сектору да се стрпи.

Неки се жале да у Србији има превише удружења, а неки сматрају и да су непотребна. Др Драган Голубовић, из Европског центра за непрофитно право, каже: „Промовисање јавног добра, пружање социјалних услуга и пружање стручних и консултативних услуга три су разлога због којих једна држава треба да финансира рад цивилног друштва. Овим она подстиче грађане да буду активни у друштву”.

Нови закон о удружењима обавезује државу да рад непрофитних организација финансира из средстава за реализовање програма од јавног интереса. То су програми из социјалне заштите, људских и мањинских права, заштите животне средине, образовања, науке, културе… Међутим, иако је закон на снази више од годину дана, још нису успостављени механизми по којима се јавно ова средства расподељују. Више од 70 одсто средстава са буџетске линије 481, која служи за дотације НВО, не користи се у те сврхе.

Ивана Ћирковић директорка канцеларије, каже да су највећи корисници ове линије у буџету Црква, Црвени крст и спортска удружења. „Министарство за државну управу и локалну самоуправу основало је радну групу која ће припремити уредбу о додели средстава за програме од јавног интереса која реализују удружења. Уредба треба да успостави јединствене механизме по којима се средства из јавних извора додељују на јасан инескривен начин. Али она неће донети новац, њих доносе пројекти, а они се пишу по налогу донатора. Онда НВО пишу пројекте по приоритетима донатора и губе суштину свога постојања. Како ће НВО, на овај начин, одржати неопходан дух активизма. Оне не треба да буду у служби новца, и потребно је, да као у развијеним земљама, раде у областима здравства или школства и да тако помажу држави”, додаје Ивана Ћирковић.

Канцеларија је основана прошле године, а са радом ће почети у марту. Очекује се да она покрене дијалог државе и цивилног друштва, јер донатори полако одлазе. „Мораћемо да се ослонимо на сопствене снаге и да уредимо ову област као што су то урадили у Хрватској. Код њих се многи грађани ’запошљавају’ на овај начин, а профитира и држава. Наша канцеларија је отворена у незгодном моменту када је све лимитирано и када је тешко запослити још једног или двоје службеника”, каже Ивана Ћирковић.

Милош Ђајић, председник УО Центра модерних вештина, очекује да ће канцеларија постати кључно место за сарадњу владе и НВО. „Боље је ово питање решавати законима и конкурсима, па и уредбом ако је нешто хитно. Важно је системски средити које ће организације и по ком редоследу добијати новац. После доношења закона и пререгистрације показало се и да је илузија да је енорман број невладиних организација. Као што су илузорне приче да се у цивилном сектору налазе енормне паре. Зато сваки динар који добије организација цивилног друштва мора да се оправда. И зато што грађанима треба да буде јасно како се њихов новац троши”, наглашава Милош Ђајић.