Г 17 плус не да своје ресоре, а неће туђе

„Политика” сазнаје

Драган Ђилас, потпредседник Демократске странке, разговарао је прексиноћ са Верицом Калановић, потпредседницом Г 17 плус, потврдило је неколико извора за „Политику”.

Ђилас није хтео ни једном једином речју да коментарише ову информацију „Политике”. Јуче нисмо успели да дођемо до Верице Калановић, која би потврдила или демантовала нашу информацију, али у Г 17 плус кажу да се „разговори овлашћених представника две странке воде већ неколико дана” те да су у контакту свакодневно. Чак је, како кажу, сада дошло до малог застоја у разговорима због неких ствари око којих две стране нису могле да се сложе.

--------------------------------------------------

Шефови посланичких група СПС-а и ПУПС-а Бранко Ружић и Момо Чолаковић јуче су у Скупштини Србије изјавили да разговора о реконструкцији нема. Ружић је навео да социјалисти до сада нису учествовали у разговорима о реконструкцији владе, али да очекују да они отпочну у догледно време, а Чолаковић је истакао да још није било разговора унутар странака владајуће коалиције. Према његовим речима, међутим, реконструкција Владе Србије већ касни и не треба са тим одуговлачити јер, како је истакао, нема смисла владу реконструисати годину дана пред изборе.

У ДС-у званично не желе да говоре о реконструкцији владе, а у Г 17 плус кажу за наш лист да се последњих дана у медијима „свашта подмеће што није тачно”. Како наводе у овој странци, Г 17 плус је још прошле недеље подржао предлог ДС-а за смањење владе на 20 чланова. У њој би Г 17 плус имао пет чланова, а коалиција СПС–ПУПС би смањила број својих чланова на четири, односно обе ове групације би се одрекле по једног члана владе, чиме би се задржао садашњи однос. Сада се, како истичу, чека да ДС званично предложи реконструкцију владе и одреди своје кандидате за мању владу. По овој формули, ДС би требало да се одрекне три своја ресора (најчешће помињана су министарства за људска и мањинска права, вере, трговина, пољопривреде).

Чињеница је да су све чланице владајуће коалиције тренутно спремне на „сажимање” појединих ресора у циљу смањења владе, али судећи према речима извора из Г 17 плус, та спремност важи за спајање министарстава исте странке. Како незванично сазнајемо у ДС-у, та странка је расположена за „мешање карата” и радо би, на пример, сектору економије, који је доскоро водио лидер Г 17 плус Млађан Динкић, припојили Шкундрићево Министарство енергетике, али у Г 17 плус не знају за такав модел реконструкције.

„Сви су се сложили да је коалициони споразум главни документ по коме ће се урадити реконструкција. Министарство економије неспорно припада по споразуму Г 17 плус и то нико не оспорава. А нудили су нама енергетику и трговину, то смо одбили”, каже наш извор у тој странци.

Прошле недеље је, подсетимо, Динкић изјавио да Г 17 плус неће преузимати ресоре у влади које су водили ДС, СПС или неко друга чланица коалиције.

„Г 17 плус има прецизан коалициони споразум са ДС-ом, који ћемо у потпуности поштовати. Поред тога, никада се није причало о одузимању потпредседничког места Јовану Кркобабићу, а ако то неко и предложи ми смо против тога, односно ми смо за то да он остане потпредседник”, наводе у Г 17 плус, чиме заправо кажу да желе да се Ивица Дачић одрекне неког од својих страначких функционера.

У јавности се најчешће спекулисало да се Дачић колеба између Петра Шкундрића и Милутина Мркоњића, а, према нашим сазнањима, социјалисти би најрадије да се одрекну ресора просвете – не због министра и заменика лидера СПС-а Жарка Обрадовића него због тога што је то министарство „врућ кромпир” који би радо некоме препустили.

Бранко Ружић је јуче у Скупштини Србије рекао да је СПС отворен за разговоре о реконструкцији владе и о моделу подизања ефикасности њеног рада.

И према незваничним информацијама из СПС-а, та странка је спремна за разговоре унутар коалиције на сваку тему која се тиче реконструкције, а на питање да ли су социјалисти упућени у разговоре о смањењу владе на 20 чланова, наш извор из те странке каже да „није било никаквих разговора и иницијатива за разговоре на званичном нивоу”. „Можда је било билатералних разговора унутар коалиције ’За европску Србију’, али ми о томе не знамо ништа званично и не можемо да разговарамо о реконструкцији владе путем медија ни у хипотезама”, каже наш саговорник.

И у ПУПС-у изражавају спремност да разговарају о смањењу државне администрације и владе, те да би, према речима Моме Чолаковића, реконструисана влада могла да има између 15 и 18 министарстава. Али, додаје Чолаковић, у њој мора бити места за оног ко се бави питањима незапослених, социјално угрожених и пензионерима, све док у држави буду постојали такви проблеми. Он је нагласио да потпредседник владе Јован Кркобабић добро обавља свој посао и да треба да обавља ту функцију до истака мандата владе.

Иако су спремни на велико смањење владе (у односу на садашњих 27 чланова, рачунајући премијера), и ПУПС-ов предлог за владу од 15 до 18 министарства је удаљен од неких предлога који већ постоје у скупштинској процедури. СНС и ЛДП (одвојено) предлажу 12-члане владе, док предлог недавно преминулог народног посланика Владана Батића предвиђа једног члана више. Ивица Дачић од почетка ове године предлаже да се најпре уради анализа о томе каква је влада Србији потребна, па да се ти „налази” стручњака фиксирају законом који би важио и за све будуће владе. Можда ће ова прича о реконструкцији владе на крају довести до таквог закона, али према тренутним ставовима представника појединих странака чини се да неће бити једноставно спровести у дело такву идеју.

И док трају закулисне битке великих чланица владајуће коалиције због ресора мањи партнери изражавају спремност да све дају зарад нормалног функционисања владе до краја мандата. Расим Љајић је неколико пута већ изражавао спремност да се одрекне свог министарства не тражећи ништа заузврат, а потпредседник СПО-а Срђан Срећковић изјавио је јуче да је та странка спремна да, ради успешне реконструкције владе, стави на располагање све функције на којима се налазе чланови СПО, уколико ће то допринети убрзању евроинтеграција и поправљању тешке економске ситуације у земљи.

Б. Б. – Ј. Ц.

------------------------------------------------------------------

Како утврдити сталан број министарстава

Предлог да се донесе закон којим би се једном за стално утврдио број министарстава у влади није лош, сматрају представници странака у српском парламенту, али тешко је изводљив из више разлога. Нико, међутим, ту идеју не одбацује, али поручују да се о томе може разговарати.

Нада Колунџија (ДС), шеф посланичке групе ЗЕС-а, каже да је „немогуће донети закон који ће важити једном заувек”. Ту идеју, она, како каже, разуме као „потребу да се устали један образац, модел, који ће важити, без обзира на то да ли долазе нове коалиције, или не”.

Према њеним речима „требало би трагати за решењем, које ће дати најбољи одговор на питања које министарство ће покривати које области, да нам се не догађа да свака нова влада дефинише шта улази у који ресор”. Она појашњава да нам се догађа да у једној влади једно министарство „покрива” једну област, а у другој влади му се додају или одузимају одређене надлежности и да то не би требало да буде тако. У том смислу, каже Колунџија, треба трагати за решењем, али немогуће је да један закон важи заувек.

Влајко Сенић, заменик шефа посланичке групе Г17 плус, сматра да идеја о утврђивању броја министарстава, који би важио за све будуће владе није лоша и да би ту идеју требало спровести тако да „то важи од наредних избора”. Сенић каже да треба утврдити каква влада треба Србији, колико министарстава и која су то, па да то важи за убудуће, „лоше је да величина владе зависи од резултата избора и коалиција које ће бити склопљене”. Мислим, закључује Сенић, да „треба унапред да одредимо кабинет који ће се попуњавати увек на исти начин, а не да кабинет после избора смањујемо или проширујемо према потребама новоформираних коалиција”.

Иван Андрић (ЛДП) каже да су се закони о влади и о министарствима мењали сваки пут када се мењала власт. Он истиче да би за доношење једног „сталног закона” о влади и о броју министарстава било потребно урадити широку јавну расправу. Према његовим речима, за ово решење има много разлога „за”, али и „против”. Он наводи да је, на пример, у неком периоду неко министарство потребно, а у неком другом није, па тако „сада имамо потпредседника владе за евроинтеграције, а то место касније неће бити потребно, већ ће нам требати потпредседник, или министарство за сарадњу са Европском унијом, или земљама чланицама ЕУ”. Дакле, закључује Андрић, живот је врло динамичан и тешко је донети један закон који ће важити заувек, али „ми смо спремни да подржимо и учествујемо у разговорима о доношењу закона који ће важити неколико година – пет, шест, седам, или више”.

У СНС-у подсећају да су они већ послали скупштини предлог закона о министарствима. Александар Вучић, заменик председника СНС-а, каже за „Политику” да је СНС урадио анализу и дао свој предлог закона који је најбољи за Србију у овом тренутку. „Фиксирање” таквог закона за напредњаке било би прихватљиво.

М. Ч. – Б. Б.

--------------------------------------------------------