На студијама у Финској

Београд-Финска-Шведска-Финска...тако је започео мастер курс „Европско шумарство“ за који сам добила стипендију... дакле, две године стипендиран програм у који је укључено седам европских земаља... У том тренутку нисам ни знала колико сам срећна, упркос томе што је и на саму идеју све изгледало интересантно...

Да ли сам икада мислила да ћу ићи да студирам у Финску? Тако далеку и тако хладну, како се обично помисли на њен помен... Па не, нисам. Али на моју срећу јесам. Питају ме познаници је ли хладно, је ли тамно, је ли досадно, да ли су им људи апатични ... И ја не знам шта да кажем. Не знам, јер почињем да се питам шта је у ствари битно и шта је све то што сам ја ове упознала, научила и видела, а што није само зима и мрак.

Па, прво да кажем да зима јеста хладна, јако хладна и мрачна, веома мрачна. Температура се током зиме спушта и до -35 целзијусових степени, а дани су јако кратки и не тако светли. Зими сунце (у неком периоду) изађе на хоризонту, око десет ујутру и већ око два га нема... Значи, јако кратак дан.

Али поред тих `тешких климатских услова` у Финској све функционише. Једини проблем (ако је то уопште проблем) људи тамо имају са климатским условима, и то, само зими. И то је оно што ми је главно што сам тамо видела. Видела сам шта је нормалан живот и како људи живе. Видела ! Или боље рећи, прогледала!!!

Видела сам да све може да функционише, да су им факултети одлично организовани, да студенти имају дивне услове да уче и раде, да имају приступ литератури, актуелним истраживањима, пројектима, софтверима, да имају приступ интернету, да имају фотокопир машине, скенере, да све учионице имају пројекторе, рефлекторе, модерне табле итд.

Тамо нема недоступних професора, тамо нема нервозних професора, тамо је студент битан и може све да пита. Тамо се човек осећа потстакнуто, охрабрено, самосвесно. Тамо студент добија пуну подршку и разумевање. Тамо можеш да бираш да се бориш и да се трудиш. Наравно, ово `тамо`, упућује да код нас веома често није тако. И нису ту индивидуе криве, ту је крив систем, лоша организација, не поштовање правила и прописа. Е за такве ствари код нас ретко ко пита!?

Финска је земља са интересантним пејзажима и пуно шума и језера, другачија од Србије, али исто лепа. Градови су сређени и чисти, нема разваљених канти и сломљених клупа. Градски превоз им иде на време! А и железнички! А и немају гужве у превозу!

У продавницама су људи јако љубазни и фини, човек може сатима да стоји и бира... на пример, који сир ће да купи... или хлеб. Избор је широк, није сведен на један бренд! Тамо човек може да ради и да живи од своје плате. Може да иде редовно на годишњи одмор, да купује себи гардеробу, да има ауто у породици, да иде на скијање или базен, да иде викендом на излете...Тамо човек може много тога! А ми не! Нажалост! Ми не знамо шта је то нормалан живот.

Можда нам је зато битно да ли је тамо хладно и да ли је тамо мрачно. Јесте хладно и мрачно, јер су такви климатски услови, али ја се осећам мрачно јер пуно тога нисам знала, пуно тога сам пропустила, за пуно тога, без наде, морам да се борим!

И зато ми се сад свиђа и зима и снег, и скијање и санкање и сви зимски спортви, које раније и нисам баш волела. Свиђа ми се и сауна, пуно. Свиђа ми се и купање у залеђеном језеру, у комбинацији са сауном. Свиђа ми се и да носим јакну закопчану до носа и капу, и да ми буде хладно.

Свиђа ми се јер мислим да је то лепши осећај, од овог који тренутно носим са собом.