Двеста лажи дневно

Иако има кратке ноге, поуздано се зна да лаж може стићи и свуда, и далеко. Однедавно, лаж је, веровали или не, постала део програма универзитетских студија и предмет посебне научне дисциплине, ментиологије,тј.науке о лажи. Захваљујући томе, сада се неко може подичити и титулом доктор лажи. Јер, то што је такорећи до јуче важило као велика увреда – (такав суд је,рецимо, 80-их година изрекао јавно академик Добрица Ћосићо једном публицисти) – данас би се, у доба готово свакодневне „параде” зла и лажи, могло сматрати похвалом, па чак и врлином.

Петар Стигниц, професор Бечког универзитета, званични је утемељитељ ментиологије, која се третира као грана социологије.Стигниц, пореклом из Будимпеште, који је стекао светски углед као експерт за лажи, поставио је научни основ тој новој академској дисциплини, чији је предмет лаж, феномен стар колико и само човечанство. Устудији „Лаж,со живота”, чији је мото „Поступајмо са лажима искрено”, Стигниц објашњава колико је тај феномен у ствари сложен и која су све знања неопходна да би се објаснио.

Лаж, чији је сликовит назив „плава сова”, излази све чешће из уста човека данашњег доба.Према резултатима савремених истраживања, човек данашњице изговори просечно 200 лажи дневно! Више од 41 одсто испитаника користи лаж да би испољили љутњу или потиснули осећање личне одговорности, око 14 одсто због околности, 8 одсто да би се допали или били вољени, док 31 одсто испитаника нема уопште објашњење зашто се служи лажима.Томе су много склонији мушкарци него жене.Наиме, према резултатима анкете, мушкарци највише прибегавају лажима због посла,аутомобила, партнерства,разних интереса,међу којима су главни пословни и политички, док жене најчешће говоре лажно о својој телесној тежини, старости, партнерству, коришћењу разних производа и потрошњи.На основу тога, испада да су жене – у просеку око 20 одсто –искреније и да боље прихватајустварност од мушкараца.

Шта се јошустановило помоћу научних истраживања?

Савремена неуробиологија,рекло би се, потврђује мишљење немачког филозофа Имануела Канта,који је сматрао да је лаж „трула флека у људској природи”.Јер, научници су установили промене у структури мозга код патолошких лажова. Наиме, они имају вишак беле масе у префронталном кортексу, чија је улога да прима и предаје информације, које затим прерађује сива супстанца.

Полазећи од тих и многих других сазнања, социологе интересује понашање и делање човека у одређеним друштвеним и културним условима.На основу тога, дошло се до увида да многи људи лажу верујући да ће тако заштити себе и своје личне интересе, или чланове своје породице или других група којима припадају, нпр. своју политичку партију итд. Вођени тим циљем, они граде своју „стратегију лажи”.

Другу групу чине они који су починили неко недозвољено или кажњиво дело или извршили злочин. Њихове су лажи део тзв. стратегије делања.

Представници треће групе праве од лажи псеудоидеологију. Међу њима је највише душевно оболелих или оних који се дуго баве политиком или неком сродном делатношћу.Међутим, за разлику од болесника, код којих је лаж последица разних узрока истања, ови други представљају много већу опасност јер,захваљујући својој улози и моћи, они доприносе институализацији и репродукцији лажи, тврде научници.

Према Стигницовој класификацији, постоји лаж као самообмана, директно лагање другога и колективналаж, која се користи за обмањивање грађана, који се тако претварају у масу.Ова последња постала је, тврде научници, наша свакодневица.Колективна лаж се артикулише на различите начине, а збогсредстава масовне комуникације, човек није више у стању да јој се одупре. Услед тога, он почиње да се лажи прилагођава, постаје човек лажи или је индиферентан.

Те нове могућности „намештања главе” омогућавају лов на људске душе, који је све уноснији и успешнији, док живот,тврде научници, тоне све дубље у лаж.

Кад лаж постане принцип, како гласи наслов једне друге књиге немачког социолога, онда је све упропашћено и свет остаје без наде.

Рајко Ђурић