Буњевци на суду бране своја права

Суботица – Буњевачки национални савет поднео је предлог Управном суду у Београду да огласи ништавним наређење Главног народноослободилачког одбора Војводине од 14. маја 1945. године којим се наређује да се Буњевци и Шокци у сва документа морају уписивати као Хрвати.

– Очекујемо да држава Србија стави тај акт ван снаге и не верујем да ће наш предлог бити одбијен јер ми смо конститутиван народ чијом одлуком су ови делови Војводине присаједињени Србији 1918. године – каже за „Политику“ Блашко Габрић, председник Буњевачког националног савета.

У наређењу Главног народноослободилачког одбора Војводине, а које је упућено свим окружним народноослободилачким одборима, пише: „Догађа се да се многи Хрвати уводе као Буњевци и Шокци у рубрике где се означава као припадност, а не као Хрвати као нпр. у легитимације, разне евиденције и спискове и то бива често по њиховом изричитом захтеву или по вољи и нахођењу дотичног чиновника. Како буњевачке и шокачке народности НЕ ПОСТОЈЕ, то вам се НАРЕЂУЈЕ да све Буњевце и Шокце имадете третирати искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву“, каже се у наређењу и додаје да све издате исправе са уписаним Буњевцима и Шокцима имају бити уништене и издате нове са хрватском народношћу, а у уписаним списковима да се народност исправи. Од народноослободилачких одбора по окрузима, општинама и месним канцеларијама тражи се да известе о извршењу наредбе.

Адвокати Лидија Хомоља-Инђић и Драган Инђић који су по овлашћењу Буњевачког националног савета поднели предлог Управном суду наводе да је у питању управни акт који садржи неправилност кажњиву по кривичном законику те и да је у супротности са Уставом Србије и другим позитивним законима. У образложењу се каже и да даље постоји притисак на Буњевце да се изјашњавају као Хрвати, те да такав притисак представља кривично дело.

– У питању је подзаконски акт који је правно-технички незаконит и поништавање овог акта представља и морално питање – каже Лидија Хомоља-Инђић за наш лист.

Блашко Габрић објашњава да се Буњевачки национални савет одлучио да правду потражи на Управном суду због недавног отвореног писма хрватских интелектуалаца буњевачког порекла упућеног државном врху Србије и Хрватске.

– Они су преузели хрватску народност и ми немамо ништа против тога, али не прихватамо да нас прекрштавају у Хрвате. Ми смо се одупрли асимилацији Хабсбурга, Угарске, трпели у некадашњој Југославији да нас сврставају у остале или у Југословене али ми смо знали шта смо и не стидимо се да будемо Буњевци. Не прихватамо да они који неће да буду Буњевци већ су Хрвати нас негирају и онда у наше име негују буњевачку традицију. Нека они негују хрватску културу, а нас оставе да будемо Буњевци – истиче Габрић.

Никола Бабић, члан Буњевачког националног савета, објашњава да су до акта Главног НООВ-а дошли 2003. године захваљујући Радету Шумоњи, директору Историјског архива у Сомбору, а потом је такав акт пронађен и у суботичком архиву.

– Не очекујемо ми да ће након поништавања овог акта људи ићи и исправљати матичне књиге, али очекујемо да добијемо историјску сатисфакцију – каже нам Бабић.

Александра Исаков

---------------------------------------

Уписивани у Југословене или у „остале”

У предлогу који је поднет Управном суду наводи се кратка историја буњевачког питања и износи податак да су у Аустроугарској 1880. године по попису становништва у Суботици Буњевци и Срби заједно вођени и тада их је било 26.637. На попису 1931. године у Краљевини Југославији 43.832 лица изјаснила су се као Буњевци, а 880 Суботичана као Хрвати.

На пописима током 1948, 1953. и 1961. године није постојала могућност да се особе изјасне као Буњевци, већ су уписивани у Југословене или „остале“. Рубрика „Буњевац“ у националном саставу становништва уведена је на попису 1991. године.