Финансијска гимнастика за ММФ и синдикате

Мокра Гора – Могуће је да ће власт наћи начин да финансијском гимнастиком испуни два потпуно супротна обећања: једно дато Међународном монетарном фонду, а друго синдикатима. Ово би могао да буде закључак расправе која се на „Вивалди менаџерском форуму“ повела међу стручњацима месечног билтена „Макроекономске анализе и трендови“ (МАТ). Висок пораст зарада може да се омогући само уз помоћ веће инфлације, сматра Владимир Вучковић, уредник МАТ-а.

Подсећања ради, пре нешто више од месец дана Влада је на крају седме ревизије споразума са ММФ-ом договорила да уколико вишка средстава у каси буде да ће он бити искоришћен искључиво за исплату једнократне помоћи пензионерима и запосленима у јавном сектору, а не за повећање примања. Међутим, министар просвете и премијер недавно су са просветарима потписали супротан споразум који предвиђа да ће повећање бити веће од планираних 7,2 одсто за ову годину.

– Влада заиста игра жмурке са синдикатима и ММФ-ом – оцењује Владимир Вучковић. – Ми још нисмо видели тај споразум са просветарима, али оно што је у јавности могло да се чује јесте да ће раст примања у првом тромесечју бити већи од планираних 2,95 одсто и 7,2 одсто на годишњем нивоу. Међутим, фискална правила унета у Закон о буџетском систему јасно кажу да ће повишице у првом кварталу бити једнаке тромесечној инфлацији. А инфлација ће засигурно битивећа од 2,95 одсто. На тај начин неће бити прекршено фискално правило, а и изаћи ће се у сусрет захтевима синдиката преко инфлације. Међутим, питање је да ли желимо да номинални раст зарада и пензија поједе реалан – упозорио је Вучковић, који је иначе члан Фискалног савета.

Он подсећа да је Министарство финансија недавно објавило да раст плата и пензија не може бити већи од 2,95 одсто јер новца у каси нема. Међутим, и то је кршење фискалних правила, није добро ни да повишице буду мање од обећаних, сматра Вучковић.

– Најбоље је поштовати закон – сугерисао је он.

Према оцени Миладина Ковачевића, сарадника МАТ-а, простора за додатно линеарно повећање примања нема, без обзира на то што сви имамо субјективни утисак да су нам плате мале. Јер ове године нас, по закону, чекају још два повећања плата и пензија. Прво у априлу и то за износ тромесечне инфлације, а друго у августу за шестомесечни раст цена и половину реалног раста бруто домаћег производа у прошлој години.

Иван Николић, сарадник МАТ-а, упозорава да је игра са инфлацијом вођена и у претходном периоду.

– Позиција министра финансија је увек лагоднија кад је инфлација већа. Кад раста цена нема, или кад је инфлација на минимуму, расходи морају да буду на реалним основама. Што значи да министар финансија мора да смањује расходе. Овако, преко игре цена, пензионерима и грађанима се исплаћују повишице, док се реална вредност гог новца обезвређује. То у великој мери генерише пад стандарда који је присутан. Ми годинама имамо инфлацију од осам до десет одсто која највише погађа оне који најмање имају – закључује Николић.