Београд тражи власт над својим обалама

Брже издавање грађевинских дозвола, јефтиније школовање, мање гужве и боља опрема у домовима здравља, дотеране београдске шуме, обале, канали, уређенији такси превоз, ефикаснија борба против уличних продаваца – неке су од области које би могле да буду изузете из надлежности Републике Србије у корист престонице, уколико се усвоји предлог београдских власти да се донесе нови закон о главном граду. Према нацрту, послови попут катастра, инспекцијског надзора, здравства, школства, културе, прешли би у надлежност града. То би отворило пут ка широј децентрализацији, јер би ингеренције постепено могле да буду спуштане на градске општине.

Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града, каже да нацрт закона припремају градске власти и Министарство за државну управу и локалну самоуправу, уз асистенцију професора са Факултета политичких наука. Осим политичке воље за његове усвајање, неопходно је и да ресорна министарства прихвате да одређене послове пренесу на град. Има смисла, тврди Алимпић, да престоница тражи тридесетак нових изворних овлашћења. Показало се, каже он, да су задаци који су Београду припали Законом о главном граду из 2007. године – у области водопривреде, одржавања и изградње путева, медија, као и могућност оснивања комуналне полиције – обављају боље него док је република о њима бринула.

– Град би могао да буде оснивач средњих школа, да има свој завод за запошљавање, да послови катастра, који су се показали као уско грло у легализацији и издавању дозвола, буду наши, да газдујемо шумама а не да нам грађани пријављују сечу стабала и разбацано смеће које република не може да заустави јер нема довољно шумара. Град већ сада често помаже републици у оним областима које нису његов домен. Купује уџбенике за основце, помогао је изградњу Авалског торња, обилазнице, обнову „Газеле” – објашњава Алимпић.  

И док Београд са доста аргумената тражи да ради ефикаснијег управљања на њега буду пренете надлежности Републике Србије, ваља подсетити да је последњих година преузимао послове од градских општина, попут матичне службе, легализације, давања у закуп земљишта, урбанистичког планирања.

– Председници општина јесу се жалили зато што је матична служба централизована. Али, да ли се сада буне грађани, који могу да добију извод из матичне књиге рођених на територији било које општине, без обзира на то да ли на њој живе – одговара на ову примедбу Алимпић.

– Да би град могао да неке надлежности преда општинама – наглашава Алимпић – оне најпре морају да буду његове. Ако град добије ингеренције које тражи да му пренесе република, моћи ће да их поверава општинама, а то би било регулисано Статутом града.

– Општине би могле да преузму центре за социјални рад, комуналну полицију, обданишта, неке инспекцијске службе – закључује Алимпић.

Дејан Ранђић, шеф одборничке групе ЛДП-а, наглашава да децентрализација има смисла само ако град буде успутна станица, циљ је да што више републичких овлашћења пређе у руке општина. И Демократска странка Србије подржава децентрализацију, посебно када је реч о раду инспекцијских служби и катастра.  

– Град има капацитете да обавља многе послове самостално, али није у могућности зато што они нису у његовој директној надлежности – каже Андреја Младеновић, председник Градског одбора ДСС-а.

За Уједињене регионе Србије (УРС) пут ка широј децентрализацији не крчи се само променом Закона о главном граду, већ и изменом Статута града али и закона који регулишу имовину, порез на доходак грађана...

– Да бисте изнајмили фискултурну салу морате да питате Републичку дирекцију за имовину и зато ћемо тражити да се врати имовина локалним самоуправама. Зашто би 40 одсто пореза на плате у Београду ишло у градску касу, а 60 процената у републичку? Наш предлог је да се 80 одсто слива у град, а 20 у републику. Тежимо и формирању нових општина које би биле мање, али и ефикасније – изричит је Мирослав Чучковић, члан Градског већа и Председништва УРС.

Д. Мучибабић

----------------------------------------

Непосредан избор градоначелника

Позивајући се на студију „Подизање капацитета политичких институција града Београда” коју су по наруџби града израдили стручњаци са Факултета политичких наука, Алимпић каже да би градоначелника, због величине и важности Београда, грађани требало да бирају непосредно. Такво решење могло би да се нађе у новом закону у главном граду, без измена Закона о локалној самоуправи и Закона о локалним изборима. Председнике општина, објашњава Алимпић, и даље би изгласавали одборници.

– Идеја је да Београд буде подељен на 110 изборних јединица, уместо да буде једна изборна јединица, као сада. За сваку изборну јединицу странка би предложила по једног кандидата. Не би био изабран кандидат који добије највише гласова у својој изборној јединици него би се сви добијени гласови сабирали на јединственом „конту” странке. На тај збир би се применио садашњи пропорционални систем, по Донтовој формули. Партија која освоји више од пет одсто гласова свих бирача улази у парламент. Странке би биле дужне да кандидате који су освојили највише гласова у изборним јединицама делегирају у градски парламент. Тако мале партије не би изгубиле ниједно место које имају према садашњем закону – истиче Алимпић.

Док Мирослав Чучковић (УРС) подржава директан избор градоначелника, а залаже се и за непосредно бирање председника општина, Андреја Младеновић (ДСС) сматра да решење по коме грађани директно изгласавају првог човека престонице, у време када је било примењивано, није донело већу стабилност и бољи квалитет рада градских служби. Дејан Ранђић (ЛДП) пак оцењује да се не треба упуштати у промену изборних правила у предизборној години, када је реч о избору градоначелника.