У Београду без бриге

ТЕМА ДАНА
Житељи престонице не морају да брину какву воду пију, јер је квалитет пијаће воде на задовољавајућем нивоу, истакнуто је у "Еколошком билтену" Градског секретаријата за заштиту животне средине. Међутим, лабораторијским анализама стручњаци Градског завода за заштиту здравља утврдили су да је вода у потпуности исправна само на четири јавна градска извора.
Према септембарским анализама ГЗЗЗ-а, по којима је испитивана микробиолошка, физичка, физичко-хемијска и хемијска исправност воде, за пиће се препоручује једино вода са Хајдучке чесме у Кошутњаку, Змајевцу на Јулином брду, Топчидерске леве чесме и са извора Света Петка у Раковици. Такође, исправна вода за пиће је и у приградским насељима и то на чесмама Сакинац у насељу Пиносава, Зеленик у Реснику, а у свим осталим градским и приградским чесмама вода је била или бактериолошки или физичко-хемијски неисправна. Узимање узорка воде за пиће на јавним чесмама Београда обавља се према уговору ГЗЗЗ и Секретаријата за заштиту животне средине, према којем се испитивање обавља на 15 чесама и то од новембра до фебруара, а од марта до октобра провера воде за пиће обавља се на свих 26 чесама.

У лабораторијама ГЗЗЗ редовно се обавља и контрола узорака воде за пиће узетих из система Београдског водовода и то са инсталација и из резервоара и водоводне мреже. У тим анализама испитује се физичко-хемијски, бактериолошки и биолошки квалитет воде. Резултати лабораторијских анализа воде узете из мреже београдског водоводног система у августу показују да проценат физичко-хемијске неисправности износи 0,8 одсто, а проценат бактериолошких неисправности је 9,7 одсто. Такође, у оквиру посебног Програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини мери се активност природних радионуклида у узорцима пијаће воде Београдског водовода. Резултати мерења активности радионуклида пијаће воде показали су да су у границама природног нивоа активности.

Осим тога, на територији Београда стручњаци ГЗЗЗ-а обављају и лабораторијска испитивања површинских вода, тако да је у септембру анализирано шест узорака воде узетих из Саве, шест из Дунава, два из Колубаре и по један узорак воде из канала Галовица, као и Топчидерске и Железничке реке. Анализе су показале да је вода углавном у границама друге класе бонитета речних вода у физичко-хемијском и бактериолошком аспекту, истакнуто је у "Еколошком билтену".