И после свега срећа

Почело је одлуком да се направи клозет, а завршило се давањем бубрега за трансплантацију. Заиста велики цивилизацијски скок.

Међу првим призорима – Морава како служи уместо реченог клозета, а међу последњима – дивне слике моћне реке која протиче кроз бајковите пејсаже.

Између, у 89 епизода ТВ серије, огроман број мотива, тема, јунака... Свашта је ту стало: вечите сељачке муке са сетвом и жетвом и актуелне муке војничке, избегличке, гастарбајтерске; универзални љубавни јади и специфичне боли погрешно упарених; ритуали свакодневице са сликовитим детаљима и верски ритуали са елементима етнографског; природан говор у локалном изразу и патетично „филозофирање“ наратора; спонтане реакције на здравствене проблеме и „образовни“ путоказ ка њиховом решавању...

 Измишљени Петловац насељен је симпатичним људима који вредно раде, воле свој крај, поштују традицију, сналазе се у изазовима модерности. Помало се свађају, али се и мире. Помало варају, али се и кају. Често су смешни, али увек душевни. Махом су неуки, ретко су глупи. И кад су припрости, знају за пристојност. Смушени или наивни, скучени духом или виспрени, но неискварени. Истинских негативаца ту нема. Они који дођу са стране с намером да помуте воду на крају бивају осујећени.

И ружне и тужне ствари овде изађу на добро. Победе се тешке болести. Одлутали потомци враћају се кући. Усамљени момак коначно стиче невесту. Ко тражи посао – нађе га. Свакојаке се секирације ређају из дана у дан, али се опет слогом, добротом, па и памећу, савладавају.

 Шта је на крају испала серија „Село гори а баба се чешља“ – за чији је назив, више као досетка него као суштинско покриће садржаја, узета једна народна пословица? Слика стварног живота? Сеоска идила? Нешто између?

Шампион ТВ рејтинга. Миљеник публике. Чист добитак за све актере.

Комплетан аутор (сценарио, режија, главна улога) Радош Бајић пронашао је рецепт за успех не оптерећујући се жанром или стилским јединством, мешајући хумор и мелодраму, документарност и бурлеску, идилу и пасквилу, сцене приземне комике и секвенце снажног, готово трагичног набоја, рурално и урбано, домаће и страно, глумце који клизе у шмиру и тиме своје ликове претерано карикирају са онима који задате особености својих јунака развијају тако да их учине сложенијим...

 А Радио-телевизија Србије пронашла је захвалан образац програмског популизма којим успева да се на уљуђенији начин носи са конкурентима на медијској сцени на којој се све више игра приземно и упростачено. Остаје јој да, пловећи на таласу популарности својих новијих серија, које приказује у све краћем распону између премијере и прве, друге, треће... репризе, крене корак даље. Да трага за још већом разноврсношћу сижеа и приступа, за драмским програмом веће специфичне тежине, за изразитијим културним изазовима и наглашеније уметничким циљевима ТВ продукције коју нуди гледаоцима. Без обзира на рекордну гледаност „Села“, у ТВ публици су и они који с правом очекују од Јавног сервиса и нешто друго и другачије.