На одмор са пет хиљада књига

Поводом разговора о будућности издаваштва у дигиталном добу, гост београдског Гете института и издавачке куће „Клио”, у Години књиге и језика, ових дана био је Вулф фон Луцијус, професор на Универзитету Хохенхајм. Професор Луцијус је директор издавачке куће „Луцијус и Луцијус” из Штутгарта, а од 1981. године члан је немачке Националне библиотеке. Посебна област његових интересовања је заштита ауторских права. Његову књигу „Економика издавачке делатности” код нас је објавио „Клио”. У време када смо са професором Луцијусом разговарали и о пројектима Гуглове светске дигиталне библиотеке и најважнијем пројекту дигитализације културне баштине Европе – Еуропани, добили смо вест да је Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, управо изабран за члана Етичке радне групе Еуропане. НБС је од 2005. пуноправни партнер Европске библиотеке, а све њене дигиталне колекције укључене су на портал Еуропане.

Шта мислите о пројекту светске библиотеке Гугла, који је пропао због непоштовања ауторских права?

Идеја светске дигиталне библиотеке изузетно је привлачна. Када је Гугл започео овај пројекат, Немци и Французи одмах су дошли на идеју да ураде исто, али на некомерцијални начин. Међутим, Гугл је у овај посао инвестирао три стотине милиона долара, и ускладиштио је један и по милион књига, док је сличан европски пројекат Еуропане још увек врло мали. Морамо да признамо да је ова компанија урадила много и да је услишила снове читалаца, али проблем је од почетка био у томе што пројекат није легализовала у погледу ауторских права. После пресуде федералног судије Дени Чина, којом је Гуглова библиотека света скрајнута, треба наћи начин да овај дивни подухват постане законит. Надам се да ће у томе успети, будући да ће немачка, француска и енглеска влада тешко достићи ово што је постигла ова велика Интернет корпорација, будући да не располажу толиким новцем. За европске владе и стотину милиона долара је велика сума, а мала је у односу на оно што Гугл може.

Ваше мишљење као издавача не разликује се од Вашег мишљења као читаоца?

Наравно, желим библиотеку у којој могу да нађем било коју од књига икада одшампаних. Међутим, када је реч о ауторским правима многе књиге на свету налазе се изван домашаја копирајта, и тако се многе књиге у Гугловој библиотеци могу наћи бесплатно. Проблем настаје са књигама после 1910. године, због којих треба ступити у везу са власницима ауторских права. Можда ће компромисно решење бити да свако ко жели да приступи бази података треба да плати годишњу чланарину од двадесет долара. Ако компанија има сто милиона клијената, добила би две милијарде долара, а тај огромни новац био би прослеђен и власницима ауторских права.

Да ли сте задовољни развојем Еуропане, обједињене европске библиотеке?

То је фасцинантан пројекат, као и Гуглов, али спорост реаговања европских влада и ограничења буџета у свим европским земљама води ка томе да ће Еуропани бити потребно педесет година за оно што је Гугл урадио за само осам. Много новца треба да буде уложено у скенирање наслова, а могућности библиотека да се сконцентришу само на то нису велике.

Многи тога нису свесни, али зашто је важно дигитализовати културно наслеђе?

Битно је због тога што су млађи читаоци већ увелико навикнути на рад са екраном, а мање са штампаним материјалом. Чак верују да оно што не могу да нађу на екрану и не постоји. Стога морамо да се прилагодимо очекивањима нових генерација, и да културне садржаје чувамо у великим рачунарским базама података, као што је на пример Еуропана. Дивно је то када можете да читате књиге из 16. или 18. века на екрану, због којих бисте иначе морали да путујете петсто километара, до библиотеке која поседује стара и ретка издања. Сада можете да их пронађете у бази података Еуропане и да их читате седећи у својој соби, да тако опуштени проучавате културно наслеђе света. То је много више него што било која класична библиотека може да понуди.

Шта је Вама ближе, читање класичне књиге или читање са ајпеда?

Апсолутно више волим да читам „са папира”, јер нисам млад човек. Међутим, као издавачи не можемо да као рецепт „пропишемо” читаоцу шта да ради, и морамо да удовољимо његовим жељама. А јасно је да је младим читаоцима ближи контакт са електронским текстом. Зато треба да понудимо обоје, штампани и електронски садржај. Ипак, мислим да екран никада неће сасвим однети превагу, нарочито када је реч о дивним штампаним уметничким монографијама. Мада, замислите да у ајпеду имате пет хиљада књига које можете да понесете на одмор. Предности екрана су велике и немам емоционалних препрека у вези са тим. Међутим, многе моје колеге очекују да ће до 2015. максимално двадесет одсто грађе бити дигитализовано, док ће штампаних садржаја бити 80 одсто. Мислим да ће за много, много деценија штампана издања књига и новина чинити велики део тржишта.