Научник и путник

Споља је то једноставна, скоро обична кућа, изненађење чека када се пређе праг. Научник и путник Јован Цвијић сазидао је дом по мери оба ова своја карактера. Подигао је рационалну и чак хладну фасаду, а унутрашњост је слика крајева којима је пешачио. Неки стручњаци се усуђују да тврде да Цвијићева кућа има најлепши ентеријер у Београду.

Подигнута је на Копитаревој градини. Када се зидала била је на периферија, али је тамо и данас. Копитарева градина је остала периферија у срцу града. Чини је интиман паркић и две мало прометне улице, које везују тунел Хиландарске са трамвајским шинама у Вашингтоновој. У овом мирном крају кућу је сазидао и вајар Петар Палавичини, чији је атеље био „културно и уметничко стециште Београда”.

Цвијићева кућа је приземна, површине 150 квадрата. При чему не треба занемарити ни стамбене услове сутерена. После Другог светског рата у сутерену ове куће живеле су три породице. Три!? Е, па нека неко каже да су сутерени само за угаљ и вешерницу, како је првобитно планирано. Стамбена историја Београда, ето, и на овом примеру показује да грађевински планови иду друмом, а становање шумом.

Украси на фасади су неупадљиви. Нешто штуко венаца и мало су наглашени оквири прозора. Кућа је подигнута 1905. године – за то време уобичајена градња. Ништа посебно. Грађевинар Сретен Стојановић (1874-1957) радио је по идејама самог Цвијића. Темељити научник је хтео да сваки детаљ одговара његовом стилу живота. Улаз у кућу је увучен у двориште, што је прва одлика тадашњег схватања приватности. Подсећа на османлијски „вакат”. До данас је Цвијићева кућа једна од ретких у центру Београду која је сачувала двориште, па се може видети каквом је интимизацијом одисала престоница Србије по изласку из турског кафтана.

У дворишту је била саграђена и летња кухиња, која и данас постоји. Ех, каква је то Итака била за путника Цвијића! Место за сређивање мисли и писање радова. 

На уређењу куће, Цвијић није штедео. А и могао је јер се оженио богатом удовицом, Љубицом Крстић. Чекао је да прођу три године од смрти њеног мужа, што се у ондашњој чаршији сматрало удовичким стажом после кога је пристојно ући у нови брак.

(/slika2)Драгутин Инкиостри, звани Медењак (1866-1942) је у договору са Цвијићем уредио ентеријер. Имали су заједнички укус. Инкиостри је био професор на Уметничко-занатској школи, први декоративни уметник у Србији, писац књиге „Моја теорија о декоративној српској уметности и њеној примени”. Са Цвијићем га је спојила љубав према балканској уметности.

Декорисао је прве три просторије Цвијићеве куће. Посетиоца на улазу дочекује бели орао, у три димензије; орао у канџама држи чекић, симбол геодета. У следећој просторији на зиду је сова, симбол науке, која такође држи у канџама геодетски чекић. Зидне слике, рађене у секо техници, имају народне мотиве из свих балканских крајева по којима је Цвијић пешачио. Инкиостри је дизајнирао и намештај. Фотеље су пресвучене ћилимима. Удобне су . Једна је спој фотеље и отомана. Лустер, чивилук – такође ручни рад Инкиострија. Завесе, све у ове три просторије је уметничко дело. Богато, спој Медитерана, Инкиостри је рођен у Сплиту, и балканског залеђа.

Лепо је и напукло, кућа вапије за рестаурацијом. Заслужили су је и Цвијић и Инкиостри.