Naučnik i putnik

Spolja je to jednostavna, skoro obična kuća, iznenađenje čeka kada se pređe prag. Naučnik i putnik Jovan Cvijić sazidao je dom po meri oba ova svoja karaktera. Podigao je racionalnu i čak hladnu fasadu, a unutrašnjost je slika krajeva kojima je pešačio. Neki stručnjaci se usuđuju da tvrde da Cvijićeva kuća ima najlepši enterijer u Beogradu.

Podignuta je na Kopitarevoj gradini. Kada se zidala bila je na periferija, ali je tamo i danas. Kopitareva gradina je ostala periferija u srcu grada. Čini je intiman parkić i dve malo prometne ulice, koje vezuju tunel Hilandarske sa tramvajskim šinama u Vašingtonovoj. U ovom mirnom kraju kuću je sazidao i vajar Petar Palavičini, čiji je atelje bio „kulturno i umetničko stecište Beograda”.

Cvijićeva kuća je prizemna, površine 150 kvadrata. Pri čemu ne treba zanemariti ni stambene uslove suterena. Posle Drugog svetskog rata u suterenu ove kuće živele su tri porodice. Tri!? E, pa neka neko kaže da su sutereni samo za ugalj i vešernicu, kako je prvobitno planirano. Stambena istorija Beograda, eto, i na ovom primeru pokazuje da građevinski planovi idu drumom, a stanovanje šumom.

Ukrasi na fasadi su neupadljivi. Nešto štuko venaca i malo su naglašeni okviri prozora. Kuća je podignuta 1905. godine – za to vreme uobičajena gradnja. Ništa posebno. Građevinar Sreten Stojanović (1874-1957) radio je po idejama samog Cvijića. Temeljiti naučnik je hteo da svaki detalj odgovara njegovom stilu života. Ulaz u kuću je uvučen u dvorište, što je prva odlika tadašnjeg shvatanja privatnosti. Podseća na osmanlijski „vakat”. Do danas je Cvijićeva kuća jedna od retkih u centru Beogradu koja je sačuvala dvorište, pa se može videti kakvom je intimizacijom odisala prestonica Srbije po izlasku iz turskog kaftana.

U dvorištu je bila sagrađena i letnja kuhinja, koja i danas postoji. Eh, kakva je to Itaka bila za putnika Cvijića! Mesto za sređivanje misli i pisanje radova. 

Na uređenju kuće, Cvijić nije štedeo. A i mogao je jer se oženio bogatom udovicom, Ljubicom Krstić. Čekao je da prođu tri godine od smrti njenog muža, što se u ondašnjoj čaršiji smatralo udovičkim stažom posle koga je pristojno ući u novi brak.

(/slika2)Dragutin Inkiostri, zvani Medenjak (1866-1942) je u dogovoru sa Cvijićem uredio enterijer. Imali su zajednički ukus. Inkiostri je bio profesor na Umetničko-zanatskoj školi, prvi dekorativni umetnik u Srbiji, pisac knjige „Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni”. Sa Cvijićem ga je spojila ljubav prema balkanskoj umetnosti.

Dekorisao je prve tri prostorije Cvijićeve kuće. Posetioca na ulazu dočekuje beli orao, u tri dimenzije; orao u kandžama drži čekić, simbol geodeta. U sledećoj prostoriji na zidu je sova, simbol nauke, koja takođe drži u kandžama geodetski čekić. Zidne slike, rađene u seko tehnici, imaju narodne motive iz svih balkanskih krajeva po kojima je Cvijić pešačio. Inkiostri je dizajnirao i nameštaj. Fotelje su presvučene ćilimima. Udobne su . Jedna je spoj fotelje i otomana. Luster, čiviluk – takođe ručni rad Inkiostrija. Zavese, sve u ove tri prostorije je umetničko delo. Bogato, spoj Mediterana, Inkiostri je rođen u Splitu, i balkanskog zaleđa.

Lepo je i napuklo, kuća vapije za restauracijom. Zaslužili su je i Cvijić i Inkiostri.