Хаг, Косово, избори

Србија је добила нови Устав. Списак стратешких, судбинских питања земље свео се тиме на два: Хаг, чије је коначно решење свима познато, и Косово, око кога ствари, срећом, нису тако једноставне. Питање СЦГ, које је однело толико времена и енергије 2000-2003, а и касније, "разрешено" је с фамозних 0,5 одсто црногорских гласача. Утисак је да су се српски актери који су се залагали за опстанак СЦГ, дакле 90-ак процената политичке сцене, јефтино провукли по питању одговорности за такав стратешки дебакл који је био све само не неизбежан, па би се могло поставити и питање искрености тог њиховог залагања.

Ту најсумњивији нису "србијански индипендисти", па ни они очарани Ђукановићев(ск)им "европејством". Они су бар били искрени у свом залагању и бизарном радовању, а и преслаби да одлучујуће утичу на исход. Много је занимљивије посматрати брзину којом су се љути унионисти помирили с новонасталим стањем. Изгледа као да им је од реалног опстанка Заједнице много више био потребан њен распад као повод за још један сетни уздах и мрзовољну констатацију како су урадили све што је било до њих, у складу с домаћим и међународним правом и цивилизацијским нормама политичког понашања, али, ето, лицемерје тзв. Европе, Милова безобзирност и, наравно, мангупи у нашим редовима, све је то било јаче од њихове добронамерности, ширине и доследности. Такав уздах и констатација имају високу маркетиншку вредност код одређених делова бирачког тела, док би опстанак СЦГ значио обавезу политичког деловања у оквиру једне сложене државе. Дакле, за много софистициранију политичку работу од оне у унитарној држави, а изгледа да је интензитет доскорашњег вербалног залагања српских политичара за Заједницу обрнуто пропорционалан њиховој наклоности према суптилности у политици. Тако је, уосталом, било и са СФРЈ. Надајмо се да и њихово залагање за опстанак Косова у Србији није од исте сорте, јер је онда мрка капа...

У сваком случају, Устав је ту, видећемо је ли термин његовог доношења забашурио чињеницу да се владина већина распала око Хага. Биће и избори, видећемо када, јер је СПС већ припретио изласком из консензуса око Уставног закона. Видећемо и јесу ли сами у том покушају одлагања и да ли ће им то помоћи при обраћању бирачима. Кад год било, стратешке теме ће опет доминирати кампањом. Око Косова ће сагласност остати висока. Само ће ЛДП намерно остати ван ње, као и око Црне Горе (тада уз Г 17 плус). Једино стратешко питање које озбиљно поларизује сцену остаје Хаг, тј. брзина и стил којим ће се политички актери упустити у његово решавање и значај који придају том решавању као подршци спасавању Косова. На једној страни ту су СРС и СПС, на другој ДС, Г17 плус, ЛДП и СПО, на средини – тј. амбивалентни НС и ПСС (ако постоји) и, најзад, ДСС, између центра и антихашког пола. Пре избора остаје да се види хоће ли СПО испоручити ДС-у прихватљиве захтеве за присуство на изборној листи, или ће своју ниску, али чврсту подршку прокоцкати као 2000. године. Г17 плус је већ одбио да са Драшковићем остварује "синергију", видеће се и да ли је то мудро.

Кад се реше поменуте дилеме, остаје непознаница броја парламентарних листа: ПСС и СПО, али ни СПС, Г17 плус и ЛДП не могу баш спокојно очекивати своја места у новом сазиву Скупштине. Хит јесени ће, ипак, бити изговори за раздвајање термина парламентарних и председничких избора. Већ има "јаких" доприноса: "Нема времена и процедуралних могућности за истовремене изборе". "Може и председнички, али само ако овај или онај блок има заједничког кандидата" или "може и председнички, али само једнокружни, јер само у првом кругу су прави гласови"... Свакако, избори по садашњем, пропорционалном систему би од ДСС начинили "језичак на ваги" између "хашког" и "антихашког" блока, па би од oве странке зависило који ће блок формирати већину. ДСС-у не би одговарало увођење већинског система ако би на изборе изашла само са наjближим партнерима, јер би тада у другом кругу њени бирачи, а не страначки врх, одлучивали о победи једног од ових блокова. Ако би, међутим, врх ДСС покушао да увођењем већинског система пред саме изборе повећа могућност победе СРС, па да у светлу те могућности приволи странке "хашког" блока на предизборну коалицију по условима диктираним од ДСС, најбоље је препоручити им да – проуче искуство "незаменљивог" СПО из 2000. Најзад, ваљда се ни одлуке о изборном систему неће доносити на основу броја кандидата за председника и подршке коју ће једни другима (можда) упутити. Било би превише, али видећемо.

Политички аналитичар