Hag, Kosovo, izbori

Srbija je dobila novi Ustav. Spisak strateških, sudbinskih pitanja zemlje sveo se time na dva: Hag, čije je konačno rešenje svima poznato, i Kosovo, oko koga stvari, srećom, nisu tako jednostavne. Pitanje SCG, koje je odnelo toliko vremena i energije 2000-2003, a i kasnije, "razrešeno" je s famoznih 0,5 odsto crnogorskih glasača. Utisak je da su se srpski akteri koji su se zalagali za opstanak SCG, dakle 90-ak procenata političke scene, jeftino provukli po pitanju odgovornosti za takav strateški debakl koji je bio sve samo ne neizbežan, pa bi se moglo postaviti i pitanje iskrenosti tog njihovog zalaganja.

Tu najsumnjiviji nisu "srbijanski indipendisti", pa ni oni očarani Đukanovićev(sk)im "evropejstvom". Oni su bar bili iskreni u svom zalaganju i bizarnom radovanju, a i preslabi da odlučujuće utiču na ishod. Mnogo je zanimljivije posmatrati brzinu kojom su se ljuti unionisti pomirili s novonastalim stanjem. Izgleda kao da im je od realnog opstanka Zajednice mnogo više bio potreban njen raspad kao povod za još jedan setni uzdah i mrzovoljnu konstataciju kako su uradili sve što je bilo do njih, u skladu s domaćim i međunarodnim pravom i civilizacijskim normama političkog ponašanja, ali, eto, licemerje tzv. Evrope, Milova bezobzirnost i, naravno, mangupi u našim redovima, sve je to bilo jače od njihove dobronamernosti, širine i doslednosti. Takav uzdah i konstatacija imaju visoku marketinšku vrednost kod određenih delova biračkog tela, dok bi opstanak SCG značio obavezu političkog delovanja u okviru jedne složene države. Dakle, za mnogo sofisticiraniju političku rabotu od one u unitarnoj državi, a izgleda da je intenzitet doskorašnjeg verbalnog zalaganja srpskih političara za Zajednicu obrnuto proporcionalan njihovoj naklonosti prema suptilnosti u politici. Tako je, uostalom, bilo i sa SFRJ. Nadajmo se da i njihovo zalaganje za opstanak Kosova u Srbiji nije od iste sorte, jer je onda mrka kapa...

U svakom slučaju, Ustav je tu, videćemo je li termin njegovog donošenja zabašurio činjenicu da se vladina većina raspala oko Haga. Biće i izbori, videćemo kada, jer je SPS već pripretio izlaskom iz konsenzusa oko Ustavnog zakona. Videćemo i jesu li sami u tom pokušaju odlaganja i da li će im to pomoći pri obraćanju biračima. Kad god bilo, strateške teme će opet dominirati kampanjom. Oko Kosova će saglasnost ostati visoka. Samo će LDP namerno ostati van nje, kao i oko Crne Gore (tada uz G 17 plus). Jedino strateško pitanje koje ozbiljno polarizuje scenu ostaje Hag, tj. brzina i stil kojim će se politički akteri upustiti u njegovo rešavanje i značaj koji pridaju tom rešavanju kao podršci spasavanju Kosova. Na jednoj strani tu su SRS i SPS, na drugoj DS, G17 plus, LDP i SPO, na sredini – tj. ambivalentni NS i PSS (ako postoji) i, najzad, DSS, između centra i antihaškog pola. Pre izbora ostaje da se vidi hoće li SPO isporučiti DS-u prihvatljive zahteve za prisustvo na izbornoj listi, ili će svoju nisku, ali čvrstu podršku prokockati kao 2000. godine. G17 plus je već odbio da sa Draškovićem ostvaruje "sinergiju", videće se i da li je to mudro.

Kad se reše pomenute dileme, ostaje nepoznanica broja parlamentarnih lista: PSS i SPO, ali ni SPS, G17 plus i LDP ne mogu baš spokojno očekivati svoja mesta u novom sazivu Skupštine. Hit jeseni će, ipak, biti izgovori za razdvajanje termina parlamentarnih i predsedničkih izbora. Već ima "jakih" doprinosa: "Nema vremena i proceduralnih mogućnosti za istovremene izbore". "Može i predsednički, ali samo ako ovaj ili onaj blok ima zajedničkog kandidata" ili "može i predsednički, ali samo jednokružni, jer samo u prvom krugu su pravi glasovi"... Svakako, izbori po sadašnjem, proporcionalnom sistemu bi od DSS načinili "jezičak na vagi" između "haškog" i "antihaškog" bloka, pa bi od ove stranke zavisilo koji će blok formirati većinu. DSS-u ne bi odgovaralo uvođenje većinskog sistema ako bi na izbore izašla samo sa najbližim partnerima, jer bi tada u drugom krugu njeni birači, a ne stranački vrh, odlučivali o pobedi jednog od ovih blokova. Ako bi, međutim, vrh DSS pokušao da uvođenjem većinskog sistema pred same izbore poveća mogućnost pobede SRS, pa da u svetlu te mogućnosti privoli stranke "haškog" bloka na predizbornu koaliciju po uslovima diktiranim od DSS, najbolje je preporučiti im da – prouče iskustvo "nezamenljivog" SPO iz 2000. Najzad, valjda se ni odluke o izbornom sistemu neće donositi na osnovu broja kandidata za predsednika i podrške koju će jedni drugima (možda) uputiti. Bilo bi previše, ali videćemo.

Politički analitičar