Пекари и обућари постали камењари

ТРГОВИШТЕ – Период транзиције, судећи по тренутној економској ситуацији, најболније се осетио у општини Трговиште. У овој најсиромашнијој комуни на крајњем југу Србије привреда је одавно у колапсу, а да није "буџетлија", запослених у локалној самоуправи, здравству, образовању, култури, полицији и пензионера, овдашње банке и пошта не би имале кога да исплаћују.
Због тога многи Пчињани, као њихови преци, пре шездесет и више година, поново, трбухом за крухом са породицама напуштају овај крај или одлазе у печалбу. Они који остану углавном се баве прикупљањем шумских плодова и лековитог биља, брањем (сечом) огревног дрвета или прикупљањем и цепањем украсног камена изузетног квалитета којег овај крај има у изобиљу.

– Пошто хлеба није било у пекари у којој сам 25 година месио и пекао хлеб, бурек и пециво, потражио сам га у каменолому поред реке. Прикупљањем украсног камена долазим до новца за издржавање супруге и двоје деце. Пет година нисам примио плату у предузећу у којем сам радио. У међувремену најсавременија пекара је променила власника, а закупци, који се мењају као на траци, само гледају свој интерес – каже Драган Бојковић, дугогодишњи пекар, који сада прикупљајући украсни камен месечно зарађује од 15 до 20 хиљада динара месечно.

Тако су пекари, обућари, посластичари силом прилика постали камењари. Камен из Трговишта тражен је у некадашњим република СФРЈ и широм Србије. Свакодневно из овог краја камиони натоварени украсним каменом, углавном "јединицом" "двојком", "тројком" и "петицом", свакодневно путују за Крагујевац, Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Врање, Суботицу, Бијељину, Скопље, Куманово...

– Од занимања квалификованог посластичара са више од 20 година радног стажа у "Пчињи", која годинама не ради, нисам могао да опстанем и издржавам породицу. Зато сам се латио прикупљања украсног камена. специјализовао сам се за "нумере" 2,5 и 3,5 – веома тражене за под – и уз помоћ сина и зета зарадимо таман толико да има за три породице – каже Влада Стојковић.

Слично казује и обућар овдашњег погона "Коштане" Зоран Крстић који снабдева врањско, лесковачко и нишко тржиште.