Удар у срце

Ставрос Димас, први човек Европске комисије за заштиту човекове околине, задао је прошле недеље ударац у срце Немцима иницијативом да се на аутопутевима у овој земљи генерално ограничи максимална дозвољена брзина. Као аргумент у прилог овој иницијативи, навео је податак да је у 27 земаља Европе, као и у САД, брзина ограничена од 55 миља (САД), до 130 километара на час у већини европских земаља. Други разлог је да снажни аутомобили са моторима од 400 и више коњских снага при великим брзинама испуштају знатно више штетних гасова у атмосферу.

Немачка јавност одмах је бурно реаговала, а посебно су били погођени власници скупих и брзих аутомобила који у овој земљи представљају више од статусног симбола.

Аутомобил је за Немца исто што и породица, он је највећа љубав просечног грађанина и означава стварни симбол слободе сваког појединца индустријски најразвијеније европске земље.

Мало је ствари које су тако блиске Немцу као што је слобода да свој "порше", "мерцедес", "ауди", или BMW вози аутобаном чак и 300 километара на час!

Предлогу су се одмах супротставиле и неке политичке групације, али и људи из аутомобилске индустрије, са образложењем да је то покушај тривијализације проблема очувања човекове околине. У таквој оцени најгласнији је био немачки министар за екологију, Зигмар Габријел, коме су се придружили и представници Немачке асоцијације произвођача аутомобила.

Чак ни канцеларка Ангела Меркел, у чијем је програму заштита човекове околине на једном од првих места, није благонаклоно дочекала предлог европског комесара, свесна да покушај увођења ограничења брзине у Немачкој може бити потенцијално "смртоносан" за сваку, па и њену владу.

Супротно мишљење изнео је, међутим, конзервативни политичар Јозеф Гепел, сматрајући да влада треба да следи праксу већине европских земаља.

Његов став изазвао је додатне реакције, које су ишле чак до тврдњи да у Немачкој ни за време Трећег рајха, па ни Другог светског рата, није постојало генерално ограничење брзине на аутопутевима, који су, узгред, били један од камена-темељаца успона индустрије у овој земљи под Хитлером.

Уз то, наводе се и статистички подаци да су немачки аутопутеви много безбеднији од аутопутева у другим европским земљама, као и од магистралних и локалних.

Аргумент више је и чињеница да је немачка ауто-индустрија заузела највише место на светској ранг-листи управо захваљујући томе што производи вероватно најбоље спортске аутомобиле на свету. У прилогу додају податак да је током нафтне кризе 1973. године, када је уведено ограничење брзине на 100 километара на час, настао "мрачан период", а продаја спортских аутомобила опала скоро на нулу.