Славни балкони

Чак седам, и то првих, минута добило је у вечерњем „Дневнику” РТС-а венчање наследника британске круне. Није, дакле, било важније вести тог 29. априла од ове лондонске свадбе. Али, вероватно су исто тако проценили и уредници многих других домаћих и страних централних информативних емисија.

Директан пренос догађаја одвијао се, међутим, под фирмом Забавног програма РТС-а. Појава у коментаторском тиму радијских водитеља Горице Нешовић и Драгана Илића сугерисала је да ће и те како бити шале-комике. Но, да ли због упозорења из Би-Би-Сија, носилаца права преноса, да се повод не сме третирати хумористички или сатирички, или због планетарних размера догађаја као несумњивог медијског спектакла, наши водитељи су се прилагодили ситуацији. Обуздали су своје уобичајено разбарушене асоцијације, опаске и закључке, контролисали да стил којим приватно ћаскање претварају у јавни програм не пређе границе доброг укуса. Било је, дакле, духовитости без наглашене ироније и информативности без површне импровизације.

Није знано чиме се бави и шта иначе ради Ивана Милорадовић, трећи члан коментаторске екипе. Показала се као изванредан познавалац Лондона, династије, љубавне историје младенаца, па и британске политичке сцене, чиме је преносу обезбедила и богат садржај и чврст оквир. А како се данас живот све више паралелно одвија на такозваним друштвеним мрежама, праћење реакција у интернет комуникацији дало је нову, свежу димензију укупном трогласном коментару из студија.

И пре и после стручњаци за људске душе објашњавали су зашто је ступање у брак Вилија и Кејт изазвало тако масовно интересовање. Мада је Студио Б известио да у броју од три милијарде гледалаца наших није било колико се очекивало, сигурно је да је и у Србији било много заинтересованих за ову причу, неминовно претворну у општемедијско добро. Једни су је сада читали као бајку о девојци из народа која се удаје за принца, други као „лајф стајл” магазин о високом и највишем друштву, трећи као фељтон о социо-политичким трансформацијама дуговечне монархије... Збивања праћена на екрану могла су да се посматрају и као последња епизода мелодрамске серије дуге десет година, као ријалити шоу уз учешће све самих „селебритиса”, као ревија високе моде са елементима елеганције и екстраваганције...

Све у свему, лепо, занимљиво, забавно.

За нашу публику донекле и поучно.

У друштву погубљеном у транзицији, у тумарању за идентитетом, у споровима око националног интереса, у исцрпљујућим политичким сукобима, у мукама да се дође до заједничког именитеља у одређењу државе, у полемикама око писма, грба, па чак и око назива улица и регистарских ознака - корисно је било посматрати Британце уједињене за ову прилику око заставе, химне, суверена, традиционалних државних симбола...

Код нас се, при том, увек нађу мрзовољне квариигре ионако ретке општенародне радости, оспораватељи права на исказивање националног поноса. Па док балкон Бакингемске палате ником тамо не смета као место на коме ће се пољубити модерни Ромео и Јулија, некима овде смета што балкон београдске Градске куће временом постаје незаобилазно место за прослављање успеха српских спортиста. Замерања и закерања – политичка и политикантска.

Не правимо се Енглези. И ми балкон за славље имамо.