Времешни терминатор

Остаће упамћен као човек чији су оперативци успели да пронађу најтраженијег човека на свету – Осаму бин Ладена – чиме је после 11. септембра 2001. бар мало враћен углед америчкој Централној обавештајној агенцији (ЦИА). Иако ће у јуну напунити 73 године, актуелном директору ЦИА Леону Панети не недостају енергија и нови изазови. Уместо да са супругом ужива у калифорнијском сунцу на породичној фарми ораха у месту Кармел Вели, Панета после 45 година у политици и администрацији има нов изазов – од 1. јула преузима место секретара за одбрану.

Његова дуга каријера ишла је у многим правцима: због разочарања Никсоновом политиком из табора републиканаца престројио се у Демократску странку, потом је од шефа Канцеларије за грађанска права прешао у политичаре и бива изабран за конгресмена. После неколико мандата у Конгресу (1977-1993) постаје шеф администрације у Белој кући где је био пресудан у сређивању буџетских трошкова али и зауздавању сарадника тадашњег председника Била Клинтона што је овоме допринело да 1996. освоји и други мандат.

Панета је прави пример остварења америчког сна, будући да је од сина у једној италијанској имигрантској породици, која је дошла из Сидерна, града са шпица италијанске чизме познатог по једној од италијанских мафијашких група, стигао до првог човека ЦИА. Дипломирао је политичке науке, а докторирао право, а у политичкој каријери на Капитол хилу стекао је имиџ директне особе са старовременским осећајем за морал тако да познаваоци прилика у САД кажу да је тешко пронаћи особу у Вашингтону која га не воли.

Заразним осмехом, ненападним стилом у обраћању саговорницима и за политичаре у Вашингтону поприлично ретком особином да није оптерећен својом важношћу, Панета је лако успевао и у најтежим ситуацијама да помири републиканце и демократе.

Због тога се његова реч поприлично слуша у шта су се уверили и српски безбедњаци када су га 2009. године посетили у Ленглију, уверавајући га да заиста помно покушавају да ухвате хашке оптуженике. Панета је о томе обавестио шефицу дипломатије Хилари Клинтон, која је истог дана изјавила како САД сматрају да Србија сарађује са Хашким трибуналом. Неколико месеци касније, Србија се нашла на белој шенген листи.

Лоцирање Бин Ладена сматра се за тријумф Панете и ЦИА. Међутим, ових дана многи у ЦИА и Пентагону врте главом. У ЦИА се мрште јер им за шефа долази генерал Дејвид Петреус, а амерички цивилни обавештајци никад нису волели да им командује војник. С друге стране, у Пентагону стрепе од Панете као од времешног терминатора којем је Обама дао задатак да смањи војни буџет за астрономских 400 милијарди долара до 2023. године. Стрепња војног естаблишмента није без разлога – Панета се у време Клинтона извештио у кресању компликованог буџета САД, а у 73. години га то очигледно више привлачи од калифорнијског сунца.

Ненад Радичевић