Европски „мамац” за азиланте

Судећи према изјавама овдашњих званичника, српске власти су крајње озбиљно схватиле упозорење Брисела у вези са безвизним режимом између Србије и земаља Европске уније. Они не само да тврде да ће Србија учинити све што је потребно како би доказала да је способна да контролише миграторне токове који одавде извиру, већ, с правом, траже и помоћ земаља шенгенског простора у заустављању лажних азиланата, који „дозивају” повратак виза на српска врата већ од јуна.

Земље „шенгена” које се жале на велики прилив азиланата из Србије нису до сада желеле да дају информације о тим људима, њихова имена нити бројеве њихових пасоша. Оне сматрају да су право на азил, као и заштита људских права основне европске тековине.

Али овде није реч о томе – барем не у највећем броју случајева. Ти људи, претежно Роми, Албанци и у мањем броју Бошњаци, не беже из Србије зато што су им угрожена људска права или зато што су политички прогоњени. Циљ њихове нелегалне работе јесте, према тврдњи упућених, новац. Јер у неким европским земљама док се чека решење на основу захтева за азил следи и по неколико десетина евра на дан и прилично комфоран смештај.

А, Европа би, рецимо, могла гласније да стави до знања да нема доделе азилантског статуса нити новца из економских разлога, тако да буде сасвим јасно да се авантура не исплати. Азил спада у политичке, не у економске категорије. (Неке земље, попут Немачке и Белгије већ су, додуше, укинуле поменуте новчане накнаде). Европа би морала, како је недавно објаснио Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, да пооштри надзор уласка људи преко својих граница, као и да даље преиспита неке повластице за азиланте које су „мамац” за злоупотребу права на азил.

Имајући у виду да су неки од ових предлога још у фебруару, када је, такође, стигла претња безвизном режиму, одаслати из Србије, а да није било већег одзива, изгледа да је на снази „игра глувих телефона” на релацији Београд–Брисел: ми вама молбу за помоћ против злоупотребе права на азил, ви нама замерке и ново упозорење.

Српски званичници ових дана не тврде да су баш све урадили што је било неопходно. Али тврде да ће учинити све како не би дошло до поновног увођења виза за путовање наших грађана у земље ЕУ. Тим пре што су, како се чини, веома свесни још једне чињенице: суочене са таласом од око 30.000 миграната са севера Африке земље шенгенске зоне изгледа да подижу општу „брану” за улазак у овај простор. У прилог томе, уосталом, иде и недавно представљен предлог Европске комисије за побољшање „шенгена”, према којем ће поједине државе ЕУ моћи, изузетно, и на ограничено време, да поново успоставе контролу на својим националним границама.