Evropski „mamac” za azilante

Sudeći prema izjavama ovdašnjih zvaničnika, srpske vlasti su krajnje ozbiljno shvatile upozorenje Brisela u vezi sa bezviznim režimom između Srbije i zemalja Evropske unije. Oni ne samo da tvrde da će Srbija učiniti sve što je potrebno kako bi dokazala da je sposobna da kontroliše migratorne tokove koji odavde izviru, već, s pravom, traže i pomoć zemalja šengenskog prostora u zaustavljanju lažnih azilanata, koji „dozivaju” povratak viza na srpska vrata već od juna.

Zemlje „šengena” koje se žale na veliki priliv azilanata iz Srbije nisu do sada želele da daju informacije o tim ljudima, njihova imena niti brojeve njihovih pasoša. One smatraju da su pravo na azil, kao i zaštita ljudskih prava osnovne evropske tekovine.

Ali ovde nije reč o tome – barem ne u najvećem broju slučajeva. Ti ljudi, pretežno Romi, Albanci i u manjem broju Bošnjaci, ne beže iz Srbije zato što su im ugrožena ljudska prava ili zato što su politički progonjeni. Cilj njihove nelegalne rabote jeste, prema tvrdnji upućenih, novac. Jer u nekim evropskim zemljama dok se čeka rešenje na osnovu zahteva za azil sledi i po nekoliko desetina evra na dan i prilično komforan smeštaj.

A, Evropa bi, recimo, mogla glasnije da stavi do znanja da nema dodele azilantskog statusa niti novca iz ekonomskih razloga, tako da bude sasvim jasno da se avantura ne isplati. Azil spada u političke, ne u ekonomske kategorije. (Neke zemlje, poput Nemačke i Belgije već su, doduše, ukinule pomenute novčane naknade). Evropa bi morala, kako je nedavno objasnio Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, da pooštri nadzor ulaska ljudi preko svojih granica, kao i da dalje preispita neke povlastice za azilante koje su „mamac” za zloupotrebu prava na azil.

Imajući u vidu da su neki od ovih predloga još u februaru, kada je, takođe, stigla pretnja bezviznom režimu, odaslati iz Srbije, a da nije bilo većeg odziva, izgleda da je na snazi „igra gluvih telefona” na relaciji Beograd–Brisel: mi vama molbu za pomoć protiv zloupotrebe prava na azil, vi nama zamerke i novo upozorenje.

Srpski zvaničnici ovih dana ne tvrde da su baš sve uradili što je bilo neophodno. Ali tvrde da će učiniti sve kako ne bi došlo do ponovnog uvođenja viza za putovanje naših građana u zemlje EU. Tim pre što su, kako se čini, veoma svesni još jedne činjenice: suočene sa talasom od oko 30.000 migranata sa severa Afrike zemlje šengenske zone izgleda da podižu opštu „branu” za ulazak u ovaj prostor. U prilog tome, uostalom, ide i nedavno predstavljen predlog Evropske komisije za poboljšanje „šengena”, prema kojem će pojedine države EU moći, izuzetno, i na ograničeno vreme, da ponovo uspostave kontrolu na svojim nacionalnim granicama.