Вампири међу нама

Страх од оностраног, мистичног или магијског, сведоци смо, и даље постоји, иако живимо у (компјутерском) 21. веку, и њиме се с већим или мањим успехом вешто манипулише.

Полицијска управа у Шапцу јавно се огласила и демантовала наводне нападе људождера код железничког моста, на аутобуској станици, у великом парку, приградском насељу Мајур, мачванским селима Узвеће, Бадовинци, Црна Бара... Оштро је реаговала и локална телевизија, која је одбацила гласине да су у њеним информативним емисијама објављивана упозорења да се грађани клоне мрачних места и да се држе у групама.

Директор Здравственог центра примаријус др Слободан Мирковић је изјавио да у болници у последњих десетак дана није регистрован ниједан угриз. Чак ни животињски.

Залуд. О "нападима" чудовишта прича се на сваком месту. Негде у шали, негде у збиљи.

Сујеверје је старо колико и човек. Од праисторијског "разиграног чаробњака" у пећини Троа Фрер на југу Француске с ликом сове, јеленским папцима, животињском кожом и репом, стигло се до вампира и канибала који се ових дана бешумно крећу шабачким улицама и гвозденим чељустима откидају делове тела одоцнелим шетачима, само су се мењали ликови сподоба.

Прексиноћ ме је телефоном позвала и рођена сестра да се "на добро обавештеном месту" распита шта се заиста догађа. Она је дипломирани технолог, одавно не верује у приче о вампирима, али је кћерка (ученица седмог разреда) дошла из школе престрављена. И пошто је пао мрак, не сме да остане сама код куће, а сестра мора да се врати на посао...

Синоћ, после 16 часова, пред Основном школом "Јанко Веселиновић" у центру града, окупило се бар педесет родитеља, који су чекали децу из нижих разреда. С њима су били и психолог и педагог. Поједини родитељи подлегли су "психози" и не верују у саопштења званичних органа.

"Муж ми ради у трансфузији, и све је то тачно", тврди једна видно узнемирена мајка.

Сторија о шабачким канибалима "закотрљала" се после једног бизарног догађаја у суседној Сремској Митровици. Ширила се од уста до уста, а затим су је "дограбили" поједини таблоиди и претворили у лавину. "Град ужаса", један је од наслова са прве стране, који атмосферу страха дочарава фотографијом хорор-лика и поднасловом "након серије напада чланова канибалистичке секте на грађане, Шабац потпуно опустео".

У овом граду никада није било тешко продати рог за свећу, па тако ни приче о вампирима, духовима, црној и белој магији... Историјска је чињеница да се под зидинама Шапца борио румунски велможа Влад Цепеш, касније овековечен као гроф Дракула, али је остала енигма ко је средином седамдесетих ноћима пуштао крике из такозваног Старог града.

Овде су настајале и "славу" стицале "крунисане балканске пророчице", а тренутно ординира бар десет гатара и видовњака свих специјалности. Прошле зиме један од познатијих шабачких "врачева" свог пацијента је ставио у буре са хладном водом, наводно да се очисти од црне магије. Потом је отишао у кафану на пиће, а када га се сетио –несрећник је био модар од хладноће.

Према "оностраним стварима" власт нема јасно дефинисан став, па грађанима оставља на вољу да верују или не верују. Тако је и званично реаговање на приче о серији канибалистичких напада стигло тек после седам дана, када су прерасле у масовну хистерију.