Предлог Медијске стратегије до 1. јуна

Присуство државе у медијима, изумирање локалних гласила, лоша законска регулатива и непостојање медијске стратегије главни су проблеми на медијској сцени Србије, закључили су јуче учесници округлог стола у београдском Танјуговом прес центру у Београду. „Фридом хаус”, америчка невладина организација, слободу медија у Србија оценила је, како се чуло на јучерашњем скупу, 72. местом међу 196 земаља.

– Ипак, ситуација је неоспорно боља него што је била пре 10 година. У овом периоду добили смо закон који предвиђа заштиту извора информисања. Међутим, свака нова власт покушава да га „фризира”, па сада имамо карикатуру тог закона и императив његове промене – рекла је Гордана Суша, члан Савета Републичке радиодифузне агенције, и истакла да је једна од невоља и превелики број медија.

Тако, према њеним речима, тренутно постоји 530 штампаних гласила. Ипак, Суша наглашава да је од изузетне важности да се створи амбијент у којем ће медији имати равноправне услове за функционисање.

Драган Бујошевић, главни и одговорни уредник „Политике”, инсистирао је на повлачењу државе из власништва над медијима, подсетивши да је то требало да се догоди још 2006. године.

– Рђаво је када онај ко доноси закон, тај документ и не поштује. Уколико држава хоће да буде власник штампаних медији или новинске агенције, нека донесе такав закон. Овако може да нам помогне једино тако што ће да укине порезе – категоричан је Бујошевић.

По његовим речима, држава неће моћи да се меша у функционисање Савета за штампу и њене Комисије за жалбу. Бујошевић подсећа да судови често изричу драконске казне када су у питању новинари, а минималне када они буду мета нападача.

– Савет и Комисија за жалбе су направљени тако да могу да повежу сукобљене стране и трудимо се да у процес одлучивања уврстимо људе чија су имена гарант да не подлежу притисцима. Много је важније када људи из струке упуте критике за рад, него када то иде преко судова – тврди Бујошевић.

Данило Николић, члан радне групе за израду Медијске стратегије, најавио је да би предлог тог документа требало да буде готов до 1. јуна после чега ће бити прослеђен Министарству културе и информисања.

– Нема демократског закона без демократске процедуре у његовом доношењу. Зато се надам да ће ова стратегија бити резултат стручне и јавне расправе – подсетио је Николић и додао да се медијима мора омогућити рад без политичког, економског или било ког другог притиска.

Веселин Симоновић, главни и одговорни уредник „Блица”, од овог документа очекује да пружи решења за однос државе и медија, пружи јасан концепт јавних сервиса, предложи како помоћи локалним медијима, унапреди рада регулаторних тела и уреди медијске законе.

Он је упутио и критике струци која „за десет протеклих година није сачинила нов предлог Закона о информисању”.

Нажалост, шта ће држава да учини како би помогла медијима нисмо чули, јер се Драгана Милићевић, државна секретарка у Министарству културе задужена за медије, није појавила на овом скупу.