Немирна „Лука”

Како време одмиче, јавност све више сазнаје о Милану Беку и његовим финансијским напрезањима. У емисији Телевизије Б92 о спору „Луке Београд” и Града Београда, који се води око власништва над више од 100 хектара земљишта, министар Оливер Дулић упитао је Бека да ли је „коректно” да за 40 милиона евра, за колико је купио „Луку Београд”, добије више од 200 хектара земљишта. Беко је узвратио да га је куповина „Луке Београд” до сада коштала 120 милиона евра.

Како је потврдио, он је ангажовао и лобистичку агенцију да његове интересе заступа у седишту Европске уније у Бриселу и она покушава да докаже да је закон који прописује обавезну конверзију земљишта у Србији – неуставан.

„Луку Београд” су путем преузимања акција од акционара и од државе 2005. године, за око 40 милиона евра, купили Беко и Мирослав Мишковић.

Држава, наиме, тврди да су Беко и остали добили право коришћења земљишта по задатој намени. Беко узвраћа да је куповином „Луке” купио право коришћења и стекао право на градњу станова на једном делу лучког земљишта. Град Београд Беку оспорава право коришћења земљишта „Луке”, а он поручује: ,,Инсистираћу да на том простору градим оно што је дозвољено урбанистичким плановима”.

– Ако сматрате да сте направили крупну историјску грешку, купите „Луку Београд” и наставите даље – понудио је Беко своје акције граду и држави.

Премијер Мирко Цветковић му је узвратио предлогом да их изнесе пред све заинтересоване, али привредници ћуте.

Виши суд у Београду је недавно донео привремену меру којом је компанији „Ворлдфин” из Луксембурга, чији је власник Беко, забрањено располагање и отуђење парцела на којима се налази „Лука Београд” док се не оконча судски поступак у спору Београда и „Луке”.

Према покушајима састављања „топ тен” српских милионера, имовина овог утицајног члана Српског пословног клуба „Привредник” процењена је на око пола милијарде евра, по чему је на осмом месту међу домаћим бизнисменима. На основу званичних података не може се утврдити шта, заправо, Беко поседује у Србији. На сајту „Привредника” поред његовог имена стоји компанија „Ладерна интернешенел”. Нема великих фирми у Србији с чијом приватизацијом је протеклих година повезиван.

Рођен је пре 49 година у Херцег Новом. У политичке воде је запловио неколико година пре него што ће дипломирати на београдском Саобраћајном факултету, када је 1993. водио предизборну кампању „Поштено” за свог пријатеља и кума Зорана Ђинђића и његов ДС. Сарађивао је и са Александром Тијанићем и Владимиром – Бебом Поповићем у маркетиншкој агенцији „Спектра”, где је најпре био директор маркетинга, а касније и власник.

У влади Мирка Марјановића 1997. добио је ресор „својинске трансформације”. У јуну 1997. био је главни Милошевићев преговарач у продаји 49 одсто српског „Телекома” италијанским и грчким партнерима. Намеравао је да прода и крагујевачку „Заставу”, али су га спречили рат и бомбардовање.

С јесени 2000. Беко је освојио мандат на савезној листи ЈУЛ-а, да би га вратио одмах после 5. октобра и отишао „на дужи одмор”. Његово име од 2003. помињало се у приватизацијама „Књаза Милоша”, „Имлека” и других млекара по Србији, „Бамбија”, „Це маркета”, „Рапида”, „Вечерњих новости”...

Александар Микавица