Пола века Покрета несврстаних

Прослава 50-годишњице покрета несврстаних, у оквиру Министарске конференције несврстаних која се одржава на острву Балију у Индонезији,и прослава дана Африке у Београду су два веома важна и незаборавна догађаја у овој недељи.

Оба нас подсећају на веома важна збивања пре 56 година која су, приликом конференције азијских и афричких земаља у Бандунгу 1955. године, показала да постоји чврста веза између азијских и афричких држава.

Овај историјски догађај такође је представљао почетак блиске сарадње, братства и јединства између азијских и афричких земаља у њиховој борби да бране своју егзистенцију након ослобођења од колонијализма и борби за даљи  развој у ситуацији која је после Другог светског рата владала у међународним односима.

Десет принципа конференције одржане у Бандунгу, одразили су се и на друге крајеве света и одјекнули као изузетна духовна снага за стварање новог покрета који поштује независност, сувереност и територијални интегритет сваке државе.

Шест година касније, тј. 1961, сусрет великана као што су били Сукарно, Тито, Насер, Нехру и Кваме Нкрумах резултирао је одржавањем Првог самита покрета несврстаних у Београду – Југославија. Тадашњи председник Индонезије Сукарно био је послат као изасланик несврстаних у Америку, а председник Нкрумах у Совјетски Савез са задатком да пренесу „поруку” о формирању покрета несврстаних и о другим питањима у вези са ситуацијому тадашњој глобалној спољној политици, као што је хладни рат између источног и западног блока. Ове године прослава 50-годишњице одржаће се осим на острву Балију такође и у Београду.

С обзиром на промене у свету до којих је временом дошло, посебно у међународним односима, као и нестанак источног блока, поставља се ново питање о даљој потреби постојања покрета несврстаних. Покрет несврстаних се 1961. године састојао од само 25 држава чланица, чији се број попео на данашњих 119 (што представља две трећинеод 192 државе чланице Уједињених нација), и од 18 држава посматрача. Покрет несврстаних у данашње време сачињава 55 одстоод седаммилијарди становника света и простире се по скоро свим континентима. Важно је напоменути да 18 држава посматрача несврстаних, између осталог и државе бивше републике СФРЈ имају важан стратешки значај за земље чланице покрета несврстаних у њиховој међусобној сарадњи и у садашњим као и у будућим међународним односима уопште.

Не претерујемо ако градове Бандунг и Београд назовемо херојским градовима, браниоцима мира у тадашње време, али и градове наде за мир, сарадњу и стабилност у будућности.

Политика прехране и енергије, као и развој светске тржишне економије, хтела-не хтела, мора бити усмерена ка Азији где постоји 38 држава чланица покрета несврстаних, Јужној Америци и Карибима (26 држава чланица), и Африци (53 државе чланице). Економски потенцијал покрета несврстаних представља снагу која свакако заслужује пажњу Србије у погледу њене сарадње са тим државама. Велико природно богатство и тржиште које заузима више од половине света, налази се у земљама несврстаних. Просперитет покрета несврстаних био је праћен глобалним проблемима, као што су сиромаштво, заосталост, глад, трговина људима и трговина људским органима, тероризам, организовани криминал, корупција, проблем избеглица, загађивања, промена климе и незапослености, који су претежно долазили из земаља покрета несврстаних.

Председник Индонезије Сусило Бамбанг Јудхојно, заједно са лидерима Индије, Саудијске Арабије и Јужне Африке, као представници покрета несврстаних, на састанку Г-20 отворено су заступали интересе покрета несврстаних у том еминентном економском форуму. Осим што је Индонезија једна од оснивача покрета несврстаних, она такође има важну улогу у планирању и реализацији програма покрета несврстаних. Као што је рекао амбасадор господин Будимир Лончар, Индонезија има стратешку и утицајну позицију у глобалном свету и с тиме може да подстиче формирање платформе покрета несврстаних што је споменуто и у теми 16. министарског састанка покрета несврстаних, одржаног на острву Балију од 23. до 27. маја 2011. године.

Један од важних програма који Индонезија реализује јесте међуверски дијалог. Ваља споменути успех првог индонежанско-српског билатералног међуверског дијалога, који је одржан у Београду од 6. до 10. априла ове године, када су се сусрели лидери свих верских заједница које постоје у Индонезији и Србији. Решавање проблема на основу принципа балансирања, а не присиле, која представља бренд великих сила, имаће трајнију вредност.

Ствар која је веома важна и захтева укључивање наше свести, јесте да политика конфронтације сила, ширења утицајних сфера, политика свршеног чина, политика која занемарује принципе међународног права и принципе поштовања суверенитета и територијалног интегритета сваке државе, као и принципе равноправности – представља политику међудржавних односа чије је постојање нестабилно и проблематично у погледу трајности.

На крају, лидерство покрета несврстаних,које је сада под руководством Египта, има велики значај за ефикасност мисије покрета, а модел лидерства „Троика”, као и 10 принципа бандунгске конференције и принцип толеранције могли би да буду чврст основ за хармонију међународних односа која је прихватљива за све учеснике у дијалогу у циљу стварања поверења и успешне сарадње, управо онако како је дефинисано у Балијској комеморативној декларацији коју је истакао министар иностраних послова Индонезије Марти Наталегава при затварању министарске конференције несврстаних на Балију 27. маја 2011. године.

*Амбасадор Републике Индонезије у Србији