Прохоров окупља милијардере

Руски олигарх Михаил Прохоров не мирује. После најава да би ускоро, тачније већ после 25. јуна, могао званично да ступи на чело партије Десна ствар, стиже нова, ништа мање атрактивна информација: у руководству партије наћи ће се још један милијардер. Овога пута реч је о Сулејману Каримову, власнику нафтне компаније „Нафта Москва“, члану Савета Федерације Републике Дагестан и депутату Државне думе Русије.

Интересантно је да четрдесет петогодишњи Каримов у садашњем сазиву Думе заступа „боје“ владајуће партије Јединствене Русије, мада је до априла 2007. био члан фракције Либералнодемократске партије Владимира Жириновског. Вреди поменути и податак да је још 2006, према подацима које је тада објавио часопис „Форбс”, Каримов на листи најбогатијих људи на свету заузимао сасвим солидно 72. место. Иначе, он и Прохоров су стари познаници и пословни партнери, тако да се позив на партијску сарадњу чини као логичан корак даље сарадње.

Мада је Прохоров, који је, између осталог, шеф инвестиционог фонда „Онексим“, власник компаније „Норилск никл“ и америчког кошаркашког клуба „Њу Џерси нетс“, најавио да је спреман да лично финансира половину трошкова Десне ствари, нема сумње да улазак у игру још једног олигарха целу причу поставља на нови, виши ниво решености на победу. Јер, како је сам најавио, његов циљ није само да партији обезбеди изборни цензус који би је увео у Думу, него и потискивање комуниста и ЛДПР-а на треће и четврто место.

На то какав би могао да буде пут Десне ствари и Михаила Прохорова указује још један помало скривен детаљ. Наиме, у једном недавном интервјуу, олигарх је јасно казао да жали због онога што се тренутно дешава Михаилу Ходорковском, бившем власнику компаније „Јукос“, и његовом пословном сараднику Платону Лебедеву. Обојица поменутих већ извесно време чаме у затвору, осуђени на 13 година затвора због крађе нафте, утаје пореза и сличних пословних малверзација.

Али, како су јуче пренели руски медији, Ходорковски би ових дана могао изаћи из затвора. Додуше тек привремено, у складу са погодностима које му пружа закон. Ако се, међутим, има у виду податак да је Ходорковски, према многим проценама, био једини човек који је могао да помрси политичке рачуне бившем шефу државе и актуелном премијеру Владимиру Путину, онда ће тај излазак дефинитивно изазвати много пажње и домаће и међународне јавности. И то све у предизборној години.

Подсетимо такође да је руски председник Дмитриј Медведев недавно лично поздравио одлуку Прохорова о преузимању лидерске палице у десничарској партији. Са друге стране, премијер Путин је иницирао формирање такозваног Сверуског народног фронта, широког покрета који би укључивао многе друштвене структуре и, што је можда и важније, угледне Русе из свих сфера деловања.

Испада тако да ће се на политичком фронту највеће земље, осим већ добро ушанчених партија, попут раније поменутих Комуниста и ЛДПР-а, наћи и два нова, потпуно супротстављена, концепта. Први, ослоњен на уски круг најбогатијих, и други, чију базу би требало да сачињавају најшири грађански слојеви.

Тешко је рећи да ли је Русија спремна на ту врсту такмичења, пошто су трагови дивље транзиције из деведесетих година прошлог века још увек и те како присутни. А неки од њених главних носилаца су управо и Прохоров и Каримов и Ходорковски... По доласку на власт 31. децембра 1999. Владимир Путин је обећао свом претходнику Борису Јељцину да ће неко време толерисати делатност олигарха. Потом је дошао тренутак када се кренуло у отворени обрачун државе (Путина) са најбогатијим Русима, чија жртва је био и Михаил Ходорковски. Лопта је, у међувремену, поново спуштена и, како видимо, сада предстоји продужетак утакмице.

Гледано из такве перспективе, задатак који је пред себе ставио Прохоров чини се као – немогућа мисија. Али о томе ће ипак одлучивати сами Руси.