Тинторето и савремена уметност

Данас ће у Венецији бити отворен 54. бијенале савремене уметности, као тродневно „претпремијерно” разгледање изложби за стручну јавност и медије, док се за публику капије Ђардина и осталих изложбених градских простора отварају 4. јуна.

Бијенале у Венецији је најстарији бијенале у свету и једини који је организован по принципу националних презентација. Ове године учествује 89 земаља и 82 уметника на централној изложби у простору „Арсенале”.

Вечерас се отвара изложба Марине Абрамовић која ове године представља Црну Гору, а сутра у 4.15 отвара се Павиљон Србије изложбом Драгољуба Раше Тодосијевића „Светлост и тама симбола”.

Марина Абрамовић представиће пројекат MACCOC (Marina Abramovic Cetinje Commynity Center), a изложба је названа„Обод и бистре воде”. Концепт изложбе је да се „оживи” некадашње успешно југословенско предузеће чија је функција замрзавања симболично постала и усуд и метафора вишеструког стања замрзнутости, хибернације, бивања ван функције пре свега једног града у једном времену.

Овогодишња уметничка директорка бијенала Биће Куригер за главну тему централне изложбе изабрала је назив „Илуминације” преузет из поетике Артура Рембоа.

Концепција Биће Куригер понудиће, најједноставнијим језиком речено, повратак класичним формама уметности и дистанцу од претходних уметничких трендова карактеристичних за деценије када се савремена уметност бавила „патосом антиуметности”.

У савремени концепт бијенала, Биће Куригер уводи и неколико радова Јакопа Тинторета, сликара из 16. века и доба маниризма и ренесансе.

Познато је већ да су награду „Златни лав” за животно дело добили америчка уметница Елен Стартеван (1930, Охајо)која живи у Паризу и аустријски уметник Франц Вест (Беч, 1947).

Стартеван је позната по томе што је оригиналност изврнула наглавачке. Тачније, сви њени радови представљају реплике дела чувених савремених уметника као што су Марсел Дишан, Јозеф Бојс, Енди Ворхол, Френк Стела и од млађих Феликс Гонзалез Торес и Пол Макарти.

Занимљиво је да је Елен Стартеван реализовала копије радова ових уметника много пре него што су они постали препознатљиви на светској уметничкој сцени и постали иконе свог времена или стила. Њена уметничка каријера је подстакла и расправе међу критичарима како је могуће да један уметник толико прецизно препозна будуће „звезде” савремене сцене пре него што су оне то постале.

„Златни лав” биће 4. јуна уручен и Аустријанцу Францу Весту, једном од најзначајнијих вајара, познатог и по својим колажима и инсталацијама. Његови најранији радови фокусирани су на идеју „прилагодљивости”, и чине их мале скулптуре креиране да их особе држе близу свог тела да би постале „потпуне”. Интерпретације ових скулптура односиле су се и на медицински израз који представља надомештање одређеног, недостајућег дела тела.

Једино за Вестове скулптуре у музејима није важио натпис „не дирај”, штавише, оне су позивале посетиоце да их дотакну и узму.

М. Ђорђевић