Tintoreto i savremena umetnost

Danas će u Veneciji biti otvoren 54. bijenale savremene umetnosti, kao trodnevno „pretpremijerno” razgledanje izložbi za stručnu javnost i medije, dok se za publiku kapije Đardina i ostalih izložbenih gradskih prostora otvaraju 4. juna.

Bijenale u Veneciji je najstariji bijenale u svetu i jedini koji je organizovan po principu nacionalnih prezentacija. Ove godine učestvuje 89 zemalja i 82 umetnika na centralnoj izložbi u prostoru „Arsenale”.

Večeras se otvara izložba Marine Abramović koja ove godine predstavlja Crnu Goru, a sutra u 4.15 otvara se Paviljon Srbije izložbom Dragoljuba Raše Todosijevića „Svetlost i tama simbola”.

Marina Abramović predstaviće projekat MACCOC (Marina Abramovic Cetinje Commynity Center), a izložba je nazvana„Obod i bistre vode”. Koncept izložbe je da se „oživi” nekadašnje uspešno jugoslovensko preduzeće čija je funkcija zamrzavanja simbolično postala i usud i metafora višestrukog stanja zamrznutosti, hibernacije, bivanja van funkcije pre svega jednog grada u jednom vremenu.

Ovogodišnja umetnička direktorka bijenala Biće Kuriger za glavnu temu centralne izložbe izabrala je naziv „Iluminacije” preuzet iz poetike Artura Remboa.

Koncepcija Biće Kuriger ponudiće, najjednostavnijim jezikom rečeno, povratak klasičnim formama umetnosti i distancu od prethodnih umetničkih trendova karakterističnih za decenije kada se savremena umetnost bavila „patosom antiumetnosti”.

U savremeni koncept bijenala, Biće Kuriger uvodi i nekoliko radova Jakopa Tintoreta, slikara iz 16. veka i doba manirizma i renesanse.

Poznato je već da su nagradu „Zlatni lav” za životno delo dobili američka umetnica Elen Startevan (1930, Ohajo)koja živi u Parizu i austrijski umetnik Franc Vest (Beč, 1947).

Startevan je poznata po tome što je originalnost izvrnula naglavačke. Tačnije, svi njeni radovi predstavljaju replike dela čuvenih savremenih umetnika kao što su Marsel Dišan, Jozef Bojs, Endi Vorhol, Frenk Stela i od mlađih Feliks Gonzalez Tores i Pol Makarti.

Zanimljivo je da je Elen Startevan realizovala kopije radova ovih umetnika mnogo pre nego što su oni postali prepoznatljivi na svetskoj umetničkoj sceni i postali ikone svog vremena ili stila. Njena umetnička karijera je podstakla i rasprave među kritičarima kako je moguće da jedan umetnik toliko precizno prepozna buduće „zvezde” savremene scene pre nego što su one to postale.

„Zlatni lav” biće 4. juna uručen i Austrijancu Francu Vestu, jednom od najznačajnijih vajara, poznatog i po svojim kolažima i instalacijama. Njegovi najraniji radovi fokusirani su na ideju „prilagodljivosti”, i čine ih male skulpture kreirane da ih osobe drže blizu svog tela da bi postale „potpune”. Interpretacije ovih skulptura odnosile su se i na medicinski izraz koji predstavlja nadomeštanje određenog, nedostajućeg dela tela.

Jedino za Vestove skulpture u muzejima nije važio natpis „ne diraj”, štaviše, one su pozivale posetioce da ih dotaknu i uzmu.

M. Đorđević