Домаћи краставци здрави, криви и боцкави

Широм Европе људи заобилазе тезге с поврћем, поготову с краставцима, страхујући од бактерије која хара, а на нашим пијацама влада уобичајено опуштена атмосфера. Купује се, ценка, поздравља са комшијама… Купци пробају сезонске плодове на лицу места, продавци их убеђују да је поврће домаће. А колико их брине зао глас о краставцима, у име дружине са околних тезги демонстрирао је деда Милорад Цветковић из Лесковца, продавац на „Каленић” пијаци. Узео је први краставац са гомиле, „помиловао” га крпом два пута и загризао.

– Десну руку нек ми секу ако ово није здраво. Знам шта једем и продајем јер ја га производим. Људи га купују. Долазе сталне муштерије и пазаре проверене ствари. Грдно се варају ако су мислили да ће нам уништити продају. Ма нису људи блесави да се тако лако поколебају – прича Милорад који је у сопственој режији направио и декларацију „лесковачки 100 одсто”  .

Да купци не треба ни да помишљају на бактерије и тровање гарантује и Јелица из Обреновца која је поред својих производа истакла – „домаће”. Ни њу не мори озбиљност ситуације широм Европе. Верује у род из своје баште.

Ово је једногласан став пијачних продаваца. Једино се жале на слабију продају до које је дошло, како верују, због понуде у хипермаркетима. Велики трговци немају додира са посредницима па су пољопривредни производи код њих јефтинији и до 15, 20 одсто у односу на пијачне цене које продавци правдају понудом и тражњом, односно зарачунатом маржом.

„Пијачари” се сукобљавају само око разлике у ценама. Само на „Каленићу” од штанда до штанда цена килограма краставаца варира од 40 до 80 динара. И за ову не малу новчану разлику имају оправдање, заправо више њих – разлика у квалитету, проценат утрошеног труда и рада око поврћа, километража пређена од куће до радног места...

Једино због овога негодују купци који такође много не маре за смртоносне бактерије. По навици иду од тезге до тезге, меркају поврће и воће...

– Углавном се распитам о пореклу производа, али не постоји бојазан да намирнице са пијаце нису здраве. Навикла сам овде да пазарим. Годинама познајем људе који излажу на тезгама и мислим да је то и пресудно. Чула сам да се број заражених мери хиљадама, али ја и даље редовно једем поврће – објашњава суграђанка са Врачара и наводи да је најбитније производе добро опрати и ољуштити.

Искусни продавци и узгајивачи имају други савет – јести искључиво домаће поврће. Најважније је препознати да је из сеоске баште.

– Домаћи краставац је крив и боцкав. Лажњаци су прави и једнобојни. Кад видите да се зелена боја разликује у нијансама значи да је краставац растао у башти под сунцем – саветују продавци.

Љ. Перовић