Најбољи немачки павиљон

За најбољи национални павиљон, на 54. Бијеналу уметности у Венецији, проглашен је немачки, у којем је представљен Кристоф Шлингензиф, свестрани уметник који је преминуо прошле године, док је „Златног лава”, за најбољег уметника на међународној изложби „Илуминације”, добио амерички уметник Кристијан Марклеј за рад „Сат”.

На свечаној церемонији доделе награда 54. Бијенала, које је од јуче отворено и за најширу јавност, кустоскиња немачког павиљона Сузан Генсајмер захвалила је свима који су јој помогли да заврши поставку после смрти Шлингензифа у августу 2010.

Немачки павиљон проглашен је најбољим у конкуренцији са још 88 павиљона, а кроз инсталације, филмове и пројекат оснивања „оперског села” у Африци, представља мултидисциплинарну праксу Шлингензифа, који је био и филмски и позоришни редитељ и перформер.

„Сат” Марклеја, добитника „Златног лава” за најбољег уметника 24-часовни је рад који је састављен од филмских момената чији су карактери у интеракцији са деловима времена. Марклејев „Сат”, како је истакао жири 54. Бијенала, представља „мајсторско дело”, које „помера границе уметности и окружења”.

Сребрног лава за најбољег младог уметника добио је Харон Мирца, рођен 1977. године у Лондону.
Специјално признање жирија 54. Бијенала добили су литванијски павиљон и шведска уметница Клара Лиден, која се представила инсталацијом састављеном од канти за ђубре са отпацима прикупљеним са улица различитих градова.

Звезде свечане церемоније на Ђардинима били су и добитници Златног лава за животно дело – аустријски уметник Франц Вест и америчка уметница Стутервант, који су испраћени бурним аплаузима многобројних званица, међу којима су били уметници који су се представили у националним павиљонима, као и на централној изожби, кустоси и комесари павиљона, критичари и медији.

Златни лавови за животно дело додељени су Весту и Стутервантвој као уметницима које одликује јединственост у тематском доприносу савременој уметности и чији снажни и богати опуси, како је истакнуто, позивају на сагледавање уметничке продукције у вези са другим интелектуалним дискурсима.

Председник Бијенала у Венецији Паоло Барата изразио је задовољство посетом изложбама током протекла три дана вернисажа, а посебну захвалност је изразио уметничкој директорки Биче Куригер, која је више од годину и по дана радила на припреми 54. Бијенала, на којем, уз 89 националних павиљона, учествује и више од 80 уметника на централној изложби „Илуминације”.
Истичући важност плурализма гласова, Барата је нагласио и да Бијенале у Венецији представља место где су уметници добродошли, укључујући и младе. Барата је рекао да 54. Бијенале указује, представљеним радовима, на различите врсте одговорности, а посебно је истакао радове који су заправо израз ироније о нама самима, ономе што узимамо здраво за готово и ономе што су клишеи данашњице.

Уметничка директорка 54. Бијенала Биче Куригер, захваљујући уметницима и истичући њихову посвећеност и инспиративну енергију, посебно је одала признање жирију који је имао, како је рекла, интензиван и напоран посао.

Жири 54. Бијенала чинили су уметник Хасан Кан из Египта (председик), критичарка и кустоскиња Кристин Масел из Француске, директорка Музеја модерне и савремене уметности у Болцану, Летиција Рагаља из Италије, кустоскиња и критичарка Керол Јингуа Лу из Кине и култни амерички филмски редитељ, писац, уметник и колекционар Џон Вотерс.

Бијенале уметности отворено је до 27. новембра.
(SEEcult.org)